Kući se ne vraćaju bez medalje!
Oni su dokaz da se u životu sve može kad se hoće. Ovi borci s ponosom prezentuju našu zemlju u parakarateu. Sa takmičenja se bez medalja ne vraćaju. Hendikep koji imaju nije ih sprečio da žive punim plućima! Za sebe kažu da nisu heroji, ne vole patetiku i smatraju da se sa bilo kojim problemom treba suočiti.
Trenutno vredno treniraju za Seniorsko prvenstvo Evrope u parakarateu, koje se od 11. maja prvi put održava kod nas, u Novom Sadu. Na pitanje da li su spremni, odgovorili su nam kratko i jasno: „Mi smo uvek spremni! Trema je za nas stvar prošlosti, sad se mora dalje!“
Livius Bunda, njihov trener, čovek je koji je ceo svoj život posvetio sportu. Nije ni slutio da će trenirati osobe sa invaliditetom, a kako kaže, sve medalje koje je osvojio kao sportista ne vrede kao njegov rad sa njima.
- Jednoga dana pozvao me je Bojan Nešković, koji je želeo da trenira karate. Njegova poslednja rečenica u tom razgovoru bila je: „Znate, ja ne vidim.“Za mene je to bio veliki izazov, koji sam prihvatio. Kasnije su se pridružili i ostali. Ogromno zadovoljstvo je gledati ih kako treniraju, to je moj sevap! - rekao nam je Bunda.
- Od njih sam naučio mnogo toga i o životu i o karateu. Ne tretiram ih kao osobe sa hendikepom, svi smo ovde ravnopravni. Ljudi se čude odakle nam volja i snaga za sve što radimo i nikome nije jasno kako izgleda jedan naš trening. Nina, koja trenira pomoću štaka, kada padne, ne kuka. Kažemo: „Uhvatila je zeca“, po uzoru na crtani film „Bambi“. Gde god da odemo, oni dostojno reprezentuju zemlju, a o medaljama da ne pričamo. Nedavno smo u Sloveniji osvojili sva prva mesta - rekao nam je Bunda, profesionalni sportista, državni reprezentativac SFRJ u karateu, dugogodišnji selektor Jugoslavije, Srbije i Crne Gore, Slovenije i Rumunije, trener i učitelj.
Hendikep ih ne sprečava da žive punim plućima