OD HANA do kafića!
„I neće proći mnogo vremena pa će i tamo iščeznuti čokanji i pečenje s panja, a zacariće vermuti i oranžade sa slamčicom… I tada će se izbrisati i poslednji trag života staroga Beograda…“Ovo su bile reči Branislava Nušića, koji je početkom dvadesetog veka prorekao nestanak sprske kafane. On je žalio za, kako je pisao, starim bircuzima i mesarskim panjevima na kojima su čerečili pečenje, a mi danas žalimo za onim kafanama, koje su zapravo nasledile njegove…
Prva kafana u Beogradu otvorena je još daleke 1522. i bila je ujedno i prva kafana u Evropi, a u njoj se služila turska kafa. Sam naziv „kafana“počeo je da se upotrebljava tek u 18. veku, a pre toga koristila su se imena: karavan saraj, han, mehana, mejhana…
U beogradskim kafanama odvijao se javni život prestonice. Tu su se sklapali poslovi, razmatrala su se važna pitanja i donosile odluke. Tu se odvijala i politička borba i određivala se sudbina naroda…
Jednostavan enterijer, karirani stolnjaci, srpski specijaliteti odlike su starih beogradskih kafana… Ovakvu sliku jedino još možemo zateći u Skadarliji, ali i tamo boemski život kakvim su živeli naši stari polako gubi svoj autentični sjaj.
Jedna od onih koje su uspele da prežive jeste kafana „Znak pitanja“. Ona je najstarija sačuvana kafana, a nastala je 1823. Tajna njenog opstanka je u tome što ima status spomenika kulture. Svakako, dobar je primer negovanja tradicije, ali i svega šta prava beogradska kafana predstavlja. U njoj su, kao i u mnogim drugim, obitavale ličnosti iz kulturnog, umetničkog i javnog života. Bila je prvo čitalište „Srpskih novina“, ali i mesto druženja. U nekim zapisima piše da su se u ovoj kafani sastajali studenti i profesori, pa su se u kafani i polagali ispiti. Danas, kafana „Znak pitanja“predstavlja nezaobilazno mesto svakom ko želi da vidi šta prava beogradska kafana znači i jedna je od obaveznih turističkih destinacija u našem gradu.
Kafana, koja je uspela da napravi kompromis tradicije i modernog doba, a gde se svakog vikenda traži mesto više jeste „Zlatno burence“. Smeštena je u samom srcu grada i čini se uspešno odoleva izazovima današnjice. Uspela je da okupi mlade generacije, a opet da sačuva istoriju od zaborava.
Nažalost, takvu sudbinu ne deli i „Srpska kafana“. Trenutno je pod
U kafanama su se sklapali poslovi i vodila politika
ključem, a navučene zavese kriju njenu istoriju od prolaznika. Da li će opet otvoriti svoja vrata, da li će se u njoj skupljati glumci, ili će je zameniti neki moderan kafić, banka ili supermarket, ostaje da vidimo…
Kafane koje takođe nema, a po kojoj je čitav jedan deo grada dobio ime jeste „Lion“. U noj su se okupljali državni činovnici, vojna lica i prosvetni radnici pre Drugog svetskog rata na partiji bilijara, šaha,
domina.