Srbija je mnogo zatrovana!
GORAN TRIVAN, MINISTAR ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE, O EKOLOŠKOJ SLICI, REKONSTRUKCIJI VLADE, OTPADU...
u „Najveći kompliment sam skoro dobio razgovoru s građanima, a to je da sam
mi ’pravi čovek na pravom mestu’ i to puno znači”, kaže Goran Trivan
„Vodimo donkihotovsku borbu, to je tačno, ali sam uveren da će ovoga puta zaljubljenici u ekologiju koje ja predvodim pobediti. Ekologija je došla”, ovim rečima započeo je intervju za „Alo!” ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.
U pravom ekološkom kabinetu, prepunom biljaka, sa osmehom na licu i čašom pijaće vode kao simbolom prirode dočekao nas je ministar Trivan, koga mnogi s pravom opisuju kao „pravog čoveka na pravom mestu”.
Krenuli ste oštro u čišćenje Srbije od otpada, dokle ste spremni da idete?
- Idemo do kraja, to je sigurno. Predugo se bavim zaštitom životne sredine, to je moja ljubav i posao koji volim. Bez ikakve demagogije pričam kada kažem da obožavam moju zemlju i mislim da vrlo dobro znam šta se sve u njoj može naći kada se radi o ekologiji. Problem opasnog otpada gomila se decenijama i nema razloga da mi bilo šta čekamo.
Mnogi vas vide kao Don Kihota i njegovu borbu s vetrenjačama, pa kažu da je sve unapred izgubljeno. Kako to komentarišete?
- Svaka borba ovog tipa i na ovakvom terenu je na neki način, metaforički rečeno, unapred izgubljena. Jer nećemo moći baš sve uvek da pronađemo. Ipak, mene to ne demotiviše. Tvrdim da je svaki kilogram zakopanog otpada koji pronađemo vredan svakog našeg truda. Zato ta naša borba može da liči na donkihotovsku, ali nema nijednog
razloga da je mi ne nastavimo.
Da li postoji tačan podatak koliko ste tona otpada do sada iskopali?
- Ono što javnost za sada zna jeste da su na nekoliko lokacija pronađene tone otpada, kada sve to saberemo, otpad se meri stotinama, pa i hiljadama tona. Verujte mi na reč, siguran sam da ima mnogo, mnogo više od ovoga što smo do sada pronašli.
Da li ćete se složiti sa mnom ako kažem da je Srbija ekološki zapuštena?
- Potpuno se slažem s vama. Ipak, gledajući stepen našeg razvoja, očekivano je da smo danas tu gde jesmo. Dakle, sve zemlje Evrope koje su ispred nas, po mojoj proceni - 25 godina, tada su bile ovde gde se mi sada nalazimo. Ja sam od onih koji kažu da ne treba očajavati. To što smo zaostali tih 25 godina i bili zapušteni, to jeste naša krivica i nema nevinih. Ipak, mi moramo iz toga izvući pouke i taj zaostatak pretvoriti u prednost.
Kako da zaostatak pretvorimo u prednost?
- Tako što ćemo sve one tehnologije koje su i te zemlje preskočile, ili su se kod njih pokazale nepodobne, preskočiti i mi i uzeti samo ono najbolje. To je moj cilj. Pametni ljudi izvlače pouke iz tuđih iskustava i zbog toga smo u stanju da u jednoj godini preskočimo onoliko koraka koliko je tim razvijenim zemljama trebalo za nekoliko godina.
Šta je sa zagađenjem vazduha, i to je važno pitanje?
- Apsolutno ne možemo preskočiti priču o vazduhu. Više od 51 odsto našeg stanovništva živi u gradovima i taj procenat će samo rasti. Za 30 godina će više 70 odsto ljudi živeti u gradovima. Da, ako me pitate, mi ćemo tako nastaviti da uništavamo životnu sredinu. U Boru je, na primer, samo uspostavljanjem fabrike za preradu sumporne kiseline urađen veliki posao. Izdvojen je taj sumpor koji je godinama ubijao građane i sada je prema podacima iz Evrope to mesto svrstano u kategoriju gradova koji imaju najbolji kvalitet vazduha.
A Pančevo?
- Moramo da se bavimo i Pančevom, to je jedno od najtežih istorijskih nasleđa u regionu, ne samo u Srbiji. Lično se radujem priči da bi možda NIS mogao da se uključi u privatizaciju dela postrojenja koja su kritična po životnu sredinu. „Petrohemija“je strahovito važna u svakom pogledu, ali NIS je moderna kompanija koja primenjuje ekološke standarde i to bi nam pomo-
glo jer Srbija nema dovoljno novca za sve što je neophodno. Pančevo, ponavljam, uživa empatiju svih u regionu baš zbog uslova u kojima žive meštani tog grada, a oni nisu dobri.
Stalno pričamo o zakonima, ali nikako da vidimo njihovo sprovođenje do kraja?
- Naše nije da sudimo, već da alarmiramo institucije i da naglasimo da smo životno zainteresovani da pronađemo otpad. Duboko sam uveren, znajući da do sada nismo imali veliki broj presuda koje govore u prilog kažnjavanju onih koji su činili zločin protiv životne sredine, da će se to sada desiti. Na čelo institucija su došli neki mlađi ljudi, koji bolje razumeju zašto je važna zaštita životne sredine. Tužilaštvo u Obrenovcu je sada za samo dva meseca formiralo predmet i podiglo optužnicu, to je strahovito veliki posao. Došlo je krajnje vreme da oni koji su krivi budu i odgovorni i osuđeni. Za mene i moje kolege ne postoji veći zločin od zločina prema životnoj sredini jer to je pre svega pitanje zdravlja nacije i naše dece, jer smo zatrovani maksimalno.
Kako to da vode nisu u vašoj nadležnosti, a one su bitan resurs?
- Čeznemo za tim da resursi budu naš deo. Poglavlje 27 u pregovorima u pristupanju Srbije EU obuhvata zaštitu životne sredine, šume i vode i, eto, neka to bude odgovor.
Mnogi kažu da smo Ministarstvo ekologije morali da formiramo zbog EU, da li je to moranje ili potreba?
- Ovo je stvar potrebe i duboko verujem u to. Bio sam akter osnivanja ovakvog ministarstva još 1991. godine. Ceo svoj život posvetio sam ovoj temi i verujem da je to potreba. Prvi u regionu imali smo ovakvo ministarstvo. Srbija ima pameti, nekada malo u njenom sprovođenju zapnemo, to je istina. Voleo bih da ovo ministarstvo ostane tekovina i da se više nikada ne ugasi.
Koliko opasnog otpada godišnje generiše Srbija?
- Generišemo do 230 hiljada tona opasnog otpada godišnje i to je ono što je prijavljeno, ali ja mislim da je tu reč o znatno većim količinama, skoro dvostruko. Mi moramo da objasnimo svima da su ta postrojenja apsolutno bezbedna i da nisu štetna po
zdravlje ljudi. To je ključ. Srbija sada izvozi otpad u inostranstvo i plaćamo oko 20 miliona evra godišnje da ga neko drugi uništi.
Mnogi kada se pomene Goran Trivan kažu: „To je stručnjak, a ne političar“, kako to komentarišete?
- Svakome najviše imponuje da ga doživljavaju kao stručnjaka. Ljudi me prepoznaju kao stručnjaka, ali isto tako želim da kažem da sam ponosan na to što pripadam političkom jatu SPS-A, to jest timu Ivice Dačića. Mi važimo za partiju koja je oduvek imala stručne, kvalitetne i temeljne kadrove i dobre ljude. Najveći kompliment sam nedavno dobio u razgovoru s građanima, a to je da sam „pravi čovek na pravom mestu”, to mi puno znači. Dajem sve od sebe, nekad to nije dovoljno, ali istrajavam u ovom mom poslu koji volim i živim za njega i mogu da kažem - ja sam srećan čovek.
Kažete da je glavni problem novac. Hoće li Dušan Vujović, koji ljubomorno čuva kesu s parama, popustiti i dati vašem ministarstvu veća sredstva?
- Uloga gospodina Vujovića i jeste da čuva tu kesu. Ali isto tako je njegova uloga i da razume naše potrebe, koje su narasle. Nema sumnje da u budućnosti moramo da imamo veći budžet, jer nas toliko posla čeka. Nije dopustivo da zelenih para, oko 13-14 milijardi, uđe u budžet, a da mi dobijemo samo pola toga, to jednostavno nije logično. Ekološki dinar mora da se vrati u ekologiju. Čini mi se da za to imamo sve više razumevanja. Svaki početak je težak. Mi naizgled i jesmo kao Don Kihot, ali meni se čini da će ovaj Don Kihot zaljubljenik u ekologiju na kraju pobediti. Ekologija je došla i sama činjenica da su Vučić i Dačić odlučili da formiraju ovo ministarstvo govori o važnosti stvari. Oni su jedna nova generacija političara, koji shvataju važnost ekologije i nacionalnog zdravlja. Ja sam ih, istina je, 20 godina trovao pričama o ekologiji i prosto su oni kao ozbiljni državnici i patriote inicirali formiranje ministarstva. Pa zar mislite da njima i Ani Brnabić nije stalo do zdravlja nacije!? Pa sve što ova vlada radi radi u smeru za bolje sutra nas i naše dece.
U proceduri izrade je Zakon o klimatskim promenama?
- To je najvažniji zakon koji će Srbija dobiti narednih godina. On praktično tangira sve oblasti života i rada u našem društvu. Klimatske promene su na delu i jasno je da proizvode posledice kao što su suše, poplave i slično. Srbija je na mestu, prema prognozama svetskih stručnjaka, tamo gde će se najviše osetiti efekat klimatskih promena, zbog svega toga je neophodno da imamo takav zakon. On tretira pitanje ograničenja emisije efekta staklene bašte. Privreda će biti jako pogođena, jer će morati da investira u tehnologije koje će ograničiti emisiju gasova staklenih bašti, ali ona će to svakako morati da uradi u dogledno vreme jer bez toga neće više moći da prodaje svoje proizvode na svetskom tržištu. To će nam doneti pre svega zdraviju sredinu, ali i nova radna mesta, jer će trebati da neko sve to sprovede, od same privrede, pa do kontrolora.