Svi ga znaju kao Muju Cipelu

Iako je električar, Mustafa Mehmedović se više od 40 godina bavi poslom koji je naučio od oca

Skoro da ne postoji niko ko živi u Beogradu i prolazi Trgom Republike, a da ne zna Muju Cipelu. On više od 40 godina radi na ulici, čisti cipele Beograđana, a kako kaže, neretko ga pitaju da li su neke cipele kožne ili ne, te koji model bi, prema njegovom mišljenju, najviše odgovarao njihovom stopalu.

Nekada je njegov otac imao radnju u koju je sa trinaest-četrnaest godina dolazio da radi kao ispomoć.

- Na ovom mestu sam od 1989. godine. Pre toga moj otac je držao radnju za farbanje i ćišćenje cipela preko puta, na mestu gde se sada nalazi zgrada „Staklenac“. Radnju su srušili, a na osnovu toga je moj otac dobio dozvolu za rad na javnoj površini. Zatim je otišao u penziju, a ja sam nasledio posao - kaže Mustafa.

Dok je radio kod oca, Muja je, kako kaže, vredno učio zanat i bio presrećan što je mogao da zaradi džeparac.

- Pošto smo imali dva stola za čišćenje cipela, bio sam ljubomoran kada neko stavi cipelu kod mog

oca, a ne kod mene. Od pet mušterija, dogodi se da jedna stavi nogu kod mene. I tad sam bio najsrećniji jer sam znao da ću od tog čišćenja dobiti novac i zbog toga sam sebe smatrao velikim čovekom. Bio sam prezadovoljan - rekao nam je Muja Cipela i dodao da je ranije moglo lepo da se živi od ovog posla, sve do pre tri-četiri godine. Sada, kaže, posla nema.

- Zimi možda ima više posla zbog zimske obuće… Svakako je sve to slabo jer se vreme promenilo. To je zbog toga što ako nemaš ti, onda nemam ni ja. Danas zaradim koliko da imam da pojedem nešto i za troškove. A to su porez, komunalne takse za zauzimanje javne površine, socijalno i zdravstveno. Svi ti računi mi izađu oko 14.000 dinara mesečno.

Vrlo je izvesno da je Muji opao posao i zbog toga što se u današnje vreme kupuje češće obuća slabijeg kvaliteta i niže cene. A ona ne mora da se održava kao ona kvalitetnija. Ako propadne, kupiće se nova.

Ipak, kaže naš sagovornik, postoje i dalje ljudi koji svoju obuću isključivo održavaju kod pravih majstora. Retki su, ali postoje. A Muja Cipela ih uvek dočeka sa osmehom i do sad nikog nije razočarao svojim radom. On je je zadovoljan i kada u toku radnog vremena očisti dva i kada uradi dvadeset pari cipela.

- Ovo je moje radno mesto. Ako ujutro ne dođem na posao, osećam da ću se razboleti. To je navika, a i šta bih ja sad drugo mogao da radim sa 56 godina. Svakako, volim da radim sa ljudima i čudno je to kad si stalno na ulici. Ako nekoga ne vidiš dan ili dva, odmah se pitaš šta se dešava. Ovde se svi poznajemo - rekao nam je Mustafa i otkrio da ga ljudi vole jer je odgovoran i nikoga nikada nije uvredio.

- Ljudi su ranije dolazili kod mene da me pitaju za savet u vezi s cipelama pre nego što ih kupe. Zanimalo ih je moje mišljenje da li je cipela kožna ili ne.

Naš razgovor prekinuo je gospodin koji je kod Muje došao da očisti cipele.

- Stalna sam Mujina mušterija. Dolazim kod njega još otkad sam radio u jednoj firmi u blizini, a sad dolazim po potrebi. Ne mogu da očistim sam cipele tako kao što bi uradio Muja, ipak je on profesionalac - rekao nam je Slaviša Tošić.