NOVA OBAVEŠTAJNA FILOZOFIJA

Okoštale strukture sa privilegovanom pozicijom neće lako pristati na gubitak privilegija i stavljanje pod potpunu kontrolu legalnih organa vlasti

Kao što je nemački blic krig predstavljao prekretnicu u koncepciji ratovanja i zauvek izmenio filozofiju i fizionomiju oružanih sukoba, tako je i 11. septembar 2001. godine postao prekretnica u obaveštajno-bezbednosnim poslovima. Premda je takvo gledanje na određeni način suviše pojednostavljeno i podložno snažnoj kritici, ipak se moramo složiti da svet, posle napada Al Kaide na Njujork i Vašington, više nije isti. Postavljaju se novi zahtevi pred organizacije koje treba da saznaju namere gotovo nevidljivog protivnika, kao i onima koji treba da ga spreče u realizaciji namera. U tom kontekstu došlo je do korenite promene odnosa prema kategoriji inicijative, koja je postala vrhunski kriterijum svih oblika delovanja.

Nova filozofija obaveštajnog i bezbednosnog rada podrazumeva agresivno delovanje „ka meti“, što je direktno povezano sa svim organizacionim aspektima, počevši od strukture, preko obuke i edukacije, do izbora kadra, odnosno personala za rad u obaveštajnim i bezbednosnim službama, što je možda i najosetljivije pitanje koje budućnost nameće u ovoj oblasti ljudske delatnosti. Budući profesionalci u obaveštajnom i bezbednosnom domenu, osim zahtevanih vrednosti i kvaliteta, moraće da poseduju i sposobnost razumevanja pojava i procesa koji određuju savremeni svet, počevši od globalizacije, demografskih promena, tehnološke ekspanzije, liberalne ekonomije, pa sve do novih ili reformisanih

ideoloških i političkih

Feljton koji objavljujemo priređen je po segmentima iz knjige SAVREMENA OBAVEŠTAJNO-BEZBEDNOSNA ZAJEDNICA UTOPIJA

ILI REALNOST autora dr Orhana Dragaša. Knjigu možete naručiti pouzećem na brojeve telefona 011/3285286 i 060 59

060 80.

efikasna brana rastućim bezbednosnim problemima. Sa velikom verovatnoćom se može pretpostaviti da će se usled tradicionalnih i političkih razloga reforma takvih zajednica suočavati sa velikim otporima upravo u okviru samih zajednica.

Okoštale strukture sa privilegovanom pozicijom neće lako pristati na gubitak privilegija i stavljanje pod potpunu kontrolu legalnih organa vlasti. Ono što će takođe otežavati delovanje obaveštajnih i bezbednosnih zajednica na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou jeste činjenica da savremene pretnje bezbednosti nije uvek lako prepoznati u samom začetku, kao i da neke od njih budu prepoznate tek onda kada se aktiviraju i nanesu udarac. Ne smemo zanemariti ni činjenicu da se te savremene pretnje bezbednosti civilizacije oslanjaju na izuzetno velike finansijske resurse, što im olakšava delovanje, regrutaciju i prikrivanje.