Despot je sim luzer kog je b pogledao

Đorđe je prošao šest audicija da bi dobio glavnu ulogu u

seriji

Uprkos činjenici da glumac Đorđe Marković ima bogato iskustvo u pozorištu, domaća publika upoznala ga je tek u seriji „Šifra Depost“, u kojoj tumači naslovnu ulogu. U razgovoru za „Alo!“Đorđe otkriva koliko mu prija novostečena slava i rad sa kolegama Brankom Šelić i Raletom Milenkovićem, ali i koliko je kastinga morao da prođe da bi dobio ulogu u projektu porodice Bajić.

 Prvi put sarađuješ sa Bajićima, kakvi su ti utisci?

- Nakon sedam meseci, koliko već snimamo seriju, na neki način smo postali porodica. Dosta toga znamo jedni od drugima, a ovo je neka vrsta testa izdržljivosti, trpeljivosti, ali i prepoznavanja potreba onog drugog, koji u tom trenutku može da bude i razdražljiv. U ovih sedam meseci kao da nam se dogodio ceo jedan život sa svim svojim amplitudama i obrtima. Ovo je veli- k a avantura, tokom koje smo uspeli da ostanemo u dobrim odnosima, uz kvalitetan rad i međusobno uvažavanje. Hvala porodici Bajić na šansi, ali i mogućnosti da radimo.

 Kako si dobio ulogu?

- Kastinzi su trajali dva meseca, a prošao sam šest ili sedam krugova, ako ne i više. Mnogo toga se merilo i analiziralo, a to je dobar primer kako bi inače odabir glumaca u Srbiji trebalo da izgleda. Radoš je audicijama pristupio s oprezom do samog kraja, ali možda i sa bojažljivošću da li sam baš ja čovek koji sve može da iznese. Pogotovo što se pred Despota stavljaju i dramski i komični izazovi, što ovu ulogu čini zahtevnom i mentalno i fizički.

 Jedan si od retkih glumaca koji su konstantno na snimanju. Kako izdržavaš takav tempo?

- Repertoar situacija i emocija u kojima Despot pliva je ogroman, pa je najviše zbog toga uloga veoma zahtevna. U seriji pratimo njegov život i sudaranje sa ostalim akterima, njegove avanture... Gledamo kroz sve što prolazi i prisustvujemo njegovom pročišćenju, padu, uspehu, nadi, razočaranju... Taj tempo je zahtevan.

 Šta ti je bilo važno da preneseš publici?

- Težio sam, a nadam se da se to vidi na ekranu, da dođem do spontanosti, neposrednosti i prirodnosti. Despot je jedan od nas, netipičan predstavnik društva, sa svim moralnim vertikalama i osobinama koje su retke za ovo vreme. Zato i strada, često je u koliziji sa sobom, traži se, ali se ne nalazi. On je simpatični luzer kog je bog pogledao da sačuva živu glavu do kraja. Usput mu se svašta događa i izlazi sav izranjavan i sa ogrebotinama. Hteo sam da pokažem jednog čistog čoveka.

 Despot ulazi u bezizlazne i često opasne situacije, da li pamtiš neku anegdotu sa snimanja?

- Bilo je vratolomija, ali sam sačuvao glavu. Nisam padao, ali smo smrzavali. Svaki dan je pun anegdo jer se smenjuju kao na traci i uvek desi nešto. Sada se trudim se da up znam ekipu iza kamera i da u njoj p poznam vredan materijal za imitac i građenje karaktera.

 Da li si uspeo da sabereš utisk dobiješ povratnu reakciju?

- Komentari su uglavnom pozitiv i ljudi su zadovoljni jer mogu da v nešto novo i drugačije. Kada gleda seriju, najpre vidim kvalitet, vid propust, vidim ono što bi trebalo se dotegne, ali to je normalno. Misl da je „Šifra Despot“autentična i dr gačija, a iznad svega naša priča, je njoj imamo pomeranja u žanrovsko smislu, od farse i komedije, burleske, pa čak i vodvilja, do socijalne drame.

Život u Srbiji takođe prolazi kroz razne žanrove i svedoci smo da smo uvek na trusnom i nestabilnom terenu i samo gledamo da sačuvamo živu glavu.

 Da li su počeli da vas prepoznaju na ulici?

- Da, i to uglavnom klinci, traže autograme, ali i starije gospođe. Bake i unuci, da tako kažem.