NEMAČKI BND IZMEĐU CIA I ŠTAZI
politike svetskih sila, u Saveznoj Nemačkoj se razvijala danas u celom svetu poznata obaveštajna služba BND, dok je u Istočnoj Nemačkoj „arevala ondašnja alfa i omega kompletnog društva pod kontrolom Sovjeta-štazi, na čijem čelu je punih 35 godina bio Markus Volf (Miša Vulf), poznatiji u svetu pod nadimkom Čovek Bez Lica. Čitav taj period, znači sve do rušenja Berlinskog zida, bio je period žestokog obaveštajnog i kontraobaveštajnog nadmetanja i prodora između ove dve službe. BND je decenijama vodio borbu sa onima koji su hteli da prebegnu iz Istočnog dela, jer je među njima bilo mnogo kamufliranih agenata KGB i Štazija. A kada su se dve dotadašnje Nemačke ujedinile, u danas jednu od vodećih ekonomskih sila sveta, odmah je i usvojen poseban Zakon o dotadašnjim dokumentima Štazija, koja je inače decenijama uz pomoć KGB bila glavni oslonac obaveštajnog i kontraobaveštajnog rada zemalja Istočne Evrope, članica Varšavskog ugovora.
Koliko je njihov rad bio dobar i obezbeđen od bilo kakvih provala, neka kao dokaz posvedoči i podatak da su tek 1999. nemački stručnjaci iz BND-A uspeli da dešifruju magnetne trake iz banke podataka „bratske službe“.
Posle ujedinjenja Nemačke nastala je prava špijunska groznica i panika u poteri za otkrivanjem agenata tada već umrlog Štazija. Neki od agenata su ostali na visokim ranijim položajima u nemačkom društvu, dok su neki otkriveni i to je trajalo sve dok Ustavni sud u Karlsrueu nije doneo presudu da agenti NDR ne mogu da budu krivično gonjeni u SRN. Inače od tada započetih 6.347 postupaka, najznačajniji je onaj koji je vođen protiv šefa Štazija, Markusa Miše Volfa, koji je u rangu general-pukovnika više od tri decenije vodio 4.500 agenata. Njemu je ukinuta presuda po kojoj je dobio 6 godina robije. Američka CIA je 1990. uspela da se dokopa najznačajnieg dela arhive Štazija i da je prebaci u SAD, oglušujući se o zahteve BND-A, zbog čega oni veruju da su brojni agenti Štazija nastavili rad, ali sada u službi novog gospodara SAD.
Međutim, i pored svega ovoga rečenog, ipak se nameće jasan zaključak da je Nemačka preko otvaranja arhiva izvršila rekonstrukciju kompletne špijunske strategije zemalja istočno-evropskog bloka.
Centralno mesto u piramidi obaveštajne moći Nemačke danas zauzima Savezna obaveštajna služba ili, kako je i mi popularno znamo, čuveni BND. Ova služba je potpuno autonomna u svom radu i potčinjena je samo Saveznom kacelaru. Služba ima dugi istorijat postojanja i nastala je iz Gelenove organizacije koja se transformisala u BND 1956. na osnovu odluke kancelara Konrada Adenauera iz 1955. godine.
To je, zapravo, bio nastavak prve obaveštajne organizacije koju je posle Drugog svetskog rata formirao nacistički general Rajnhard Gelen. BND je prema tome jedina Nemačka obaveštajna služba koja je po svom radu usmerena ka inostranstvu i koja je nadležna, kako za civilni tako i vojni spoljni rad. Na čelu službe se nalazi predsednik i njegov zamenik (vicepredsednik). Predsednik je političar po vokaciji, baš kao što je to bio slučaj u primeru Klausa Kinkela, dok je zamenik pravi profesionalac.