Džajin zagrljaj me je vratio u detinjstvo
Dragan Džajić, fudbalska legenda, uvek je drag gost redakcije „Alo!“.
Veliki intervju sa počasnim predsednikom Crvene zvezde objavićemo u uskršnjem dvobroju, a do tada vam prenosimo delić atmosfere koja je vladala u prostorijama naših novina i antologijskog susreta neprevaziđenog srpskog fudbalera i Končite Pjević, urednice beogradske rubrike u „Alo!“.
Ovom prilikom reč dajemo Končiti, našoj koleginici, koja je posle 40 godina imala priliku da se ponovo fotografiše sa Draganom Džajićem:
„Moj tata je pasionirani navijač Crvene zvezde. U Džajino vreme nije propuštao nijednu Zvezdinu utakmicu. Išao je za njom u Niš, Zagreb, Rijeku, Split... Gde Zvezda, tu i on. Jednom prilikom me je odveo i na Zvezdin trening na ’Marakanu’, gde me je upoznao sa svojim imenjakom, Draganom Džajićem. Džaja me je podigao na ramena. Ne mogu baš da kažem da sam sa četiri godine znala ko je Džaja i zašto je sve to toliko važno, ali po izrazu tatinog lica i sreći koju sam videla u njegovim očima shvatala sam da je to neki zaista važan čovek.
Kako sam rasla, sve više sam razumevala tatinu sreću kad Zvezda pobedi i tugu i očaj ako izgubi. A shvatala sam i ko je Džaja i bilo mi je sve draže što sam ga upoznala. U to vreme je bila velika stvar kada poznajete nekog sa televizije. Sada nam savremeni mediji i mreže toliko približavaju ljude iz javnog života da svi imamo utisak da ih zapravo poznajemo.
Odrastala sam u kraju gde su stanovali mnogi poznati, poput čuvenog Zorana Radmilovića, Petra Kralja, Seke Sablić, Branka Cvejića. Tu su živeli i košarkaš Dragan Kićanović i neponovljivi Dragan Gaga Nikolić. Ipak, ovaj Dragan je ostavio poseban utisak na mene. Valjda zbog cele te priče oko Zvezde i te tatine posebne emocije. Tokom dve decenije u novinarstvu upoznala sam mnogo poznatih ljudi... Ipak, dolaskom u našu redakciju Džajić me je vratio u najranije detinjstvo. U moj stari kraj. U stari Beograd... Hvala mu na uspomenama za čitav život!“