DR ORHAN DRAGAŠ: SAVREMENA OBAVEŠTAJNO-BEZBEDNOSNA ZAJEDNICA (13) Globalni odgovor na terorizam

Verovanje da će nakon ubistva Osame bin Ladena 1. maja 2011. doći do sloma terorizma, nije se obistinilo. Al Kaida, koju je više od decenije vodio Bin Laden, njegovom smrću ostala je obezglavljena, ali je stvorena „Islamska država“, mnogo opasnija organizacija, koja je objedinila različite islamističke frakcije u Iraku i Siriji i preuzela kontrolu nad značajnim teritorijama.

Svetska javnost je za Islamsku državu Iraka i Levanta prvi put čula u aprilu 2013. godine, nakon što su je vođe vehabijskih ekstremista proglasile u delovima Iraka i Sirije.

Preteče ISIL-A bile su organizacije

Džemat Tauhid i Džihad, koje su bile integrisane u globalnu terorističku mrežu Al Kaidu. Ove organizacije bile su aktivne od početka okupacije Iraka koje su sprovele SAD i koalicione snage, ali su bile dobro integrisane u međunarodnu islamističku mrežu koja je pružala otpor okupaciji i novim vlastima u

Iraku. ISIL je istovremeno i pobunjenički pokret koji kontroliše teritoriju i teroristička organizacija koja, poput Al Kaide, ima kapacitete za globalno delovanje.

Zapadni mediji i analitičari veoma brzo (brzopleto) su ISIL proglasili „značajno novom pojavom i novom organizacijom, koja se od Al Kaide razlikuje po filozofiji, organizaciji i načinu delovanja“, ali one su se i zvanično proglasile dvema odvojenim organizacijama.

Mada

Feljton koji objavljujemo priređen je po segmentima iz knjige SAVREMENA OBAVEŠTAJNO-BEZBEDNOSNA ZAJEDNICA UTOPIJA ILI REALNOST autora dr Orhana Dragaša. Knjigu možete naručiti pouzećem na brojeve telefona 011/3285-286

i 060/59-060-80.

obe propovedaju radikalnu formu sunitskog islama, one su danas više rivali nego saveznici. Nema sumnje da se ISIL razlikuje od Al Kaide, Boko Harama i drugih terorističkih organizacija. Smatramo da je pogrešno ISIL smatrati potpuno novom organizacijom jer on, pored novih organizacionih oblika delovanja i nove taktike, teži da ostvari iste ciljeve kao i sve ranije islamističke terorističke organizacije. Organizacija i način delovanja su veoma važne za svaku organizaciju, ali suštinu njenog identiteta čine ciljevi za koje se ona zalaže. Upravo ciljevi za koje se bori, ali i surove metode koje u toj borbi koristi, jasno ukazuju da ISIL nije ništa suštinski novo na svetskoj političkoj sceni.

SAD i evropske države preduzimaju značajne preventivne i represivne mere radi sprečavanja regrutacije novih džihadista na svojoj teritoriji. Preventivne mere sprovode se u okviru islamskih zajednica kroz podršku obrazovnim programima i kampanjama protiv radikalnog islama. Represivne mere odnose se na identifikaciju potencijalnih džihadista, nadzor nad njihovim aktivnostima i preduzimanju zakonskih mera u slučaju dokazanog terorističkog delovanja.

I u novonastalim uslovima Izrael, SAD, evropske zemlje i Rusija ostaju glavne mete napada. Pored toga, teroristi nastoje da aktivnosti prenesu na područja gde postoji mogućnost komotnijeg delovanja i nanošenja udara po mekim ciljevima sa značajnim političkim posledicama. Otuda i procene da će u narednom periodu biti pojačano delovanje terorista na prostoru država sa visokim stepenom zaštite ljudskih prava (zemlje EU), sekularnih islamskih zemalja (Turska i Egipat) i zemalja u tranziciji. Mreža međunarodnog terorizma mora podrazumevati i mrežu obaveštajno-informativnih sistema koji su uvezani na međunarodnom nivou da bi efikasno pratili, otkrivali i neutralisali teroriste.

Složenost i kompleksnost problema terorizma primoralo je vodeće svetske sile i veliki broj drugih država da se organizovano suprotstave toj pretnji. U tom suprotstavljanju stvaraju se sistemi u koje se ulažu velika sredstva i angažuje veliki broj subjekata. U sistemima za borbu protiv terorizma postoje različiti modeli. Velike sile preduzimaju značajne korake na ovom planu, što se posebno vidi na aktivnostima posle 2001.