Draga{, Orhan Draga{

Navršava se četvrta godišnjica od dana kada je odvažni srpski narod, pre nego da se izloži lukavom i nedostojnom progonu pripremljenog neprijatelja, objavom rata Austrougarske bio pozvan da brani svoju zemlju i svoja ognjišta od neprijatelja rešenog da ga uništi. Plemeniti je taj narod odgovorio. Tako čvrsto i hrabro oduprli su se vojnim snagama zemlje deset puta veće po broju stanovništva i vojnoj moći, i tek kada su tri puta proterali Austrijance i nakon što su Nemačka i Bugarska pritekle u pomoć Austriji, bili su primorani da se povuku preko Albanije. Iako je njihova zemlja bila opustošena, a njihovi domovi razoreni, duh srpskog naroda nije bio slomljen. Mada nadjačani nadmoćnijim silama, njihova ljubav prema slobodi ostala je neumanjena. Brutalna sila nije uticala na njihovu snažnu odluku da žrtvuju sve za slobodu i nezavisnost...“

D

a li znate da je ovo deo govora američkog predsednika Vudroa Vilsona koji je 1918. objavljen u svim tada uticajnim medijima i čitan u crkvama širom SAD?

T

ada je, po naređenju predsednika Vilsona srpska zastava podignuta na Beloj kući, kao i u svim zgradama javnih institucija u glavnom gradu SAD, u znak poštovanja i podrške hrabrom srpskom narodu i Srbiji. U Americi su tada objavljivani plakati sa likovima srpskih vojnika i njihovih majki i žena, kao i ilustracije koje su pozivale na solidarnost sa „herojskom Srbijom, našim saveznikom“, kako se govorilo. Plakati sa natpisom „Srbiji je potrebna naša pomoć“upućivali su donatore na Petu aveniju broj 70 u kojoj se nalazio „Komitet za pomoć Srbiji“. D anas, tačno sto godina kasnije, nije pitanje šta se to u međuvremenu dogodilo, pa je ovakvo čvrsto prijateljstvo, rekli bismo i bratstvo, iščezlo. Pitanje je - šta treba da učinimo da ga povratimo? Jer jednom smo ga imali. Štaviše, imali smo ga u najvećem delu tokom proteklih sto godina.