SRBI U DUBAIJU
snažnu komunikaciju sa državom. Š to se tiče normalnog života i rada, za mnoge u Srbiji je to nedosanjani san. Ipak, u mnogim slučajevima naši ljudi nisu od prevelike koristi drugim državljanima Srbije da pronađu svoju šansu. Ponekad, zapravo, steknem utisak da bi neki (ne svi) naši ljudi radije radili sa crnim đavolom nego sa drugim Srbima. Nije mi to najjasnije, imajući u vidu kako pripadnici drugih nacija funkcionišu u UAE, koliko se vuku i pomažu međusobno. Očigledno je na delu naša tradicionalna osobina da se delimo i međusobno gložimo. Dodatno, čitajući srpske grupe na društvenim mrežama i slušajući komentare uspeha koji se ostvaruju, ne mogu da se otmem utisku da nikako ne možemo da izađemo iz matrice samouništenja: skloni smo kritici, nepoverljivi, ponekad i zajedljivi, a ima i onih koji miniraju druge. Teško je ići napred kada je tako.
S a druge strane, ni država se do sada nije previše potrudila da okupi i poveže Srbe u Dubaiju: konzulat u Dubaiju nemamo, iako glavnina srpske dijaspore živi i radi ovde. Takođe, nemamo još ni komesara za „Expo 2020“, svetsku izložbu koja će se za dve godine održavati upravo u Dubaiju (da se razumemo: druge zemlje se već uveliko pripremaju za to). O poslovnom ili kulturnom klubu da ne govorim: tako nešto ne postoji ni u najavi (postoji poslovni klub u Abu Dabiju, ali Dubai nije u fokusu). Iako je dijaspora mlada i uglavnom je došla poslednjih godina, nema redovnih zvaničnih sastanaka rukovodstva Ambasade sa ljudima u Dubaiju, kao što praktikuje većina pristojnih zemalja. Većina dobrih stvari koje se dogode su plod individualnih pokušaja ili inicijative pojedinaca ili malih grupa: one su korisne, ali nisu dugog daha, a uglavnom nemaju podršku institucija. Neretko se javlja i strah od nepoznatog ili čak otpor. Evo ličnog primera: nedavno sam obezbedio 20 stipendija da naši mladi ljudi studiraju u Dubaiju, Singapuru i Sidneju: na pismo o namerama koje smo poslali pre više od dva meseca još čekamo odgovor. Nezvanično, srpska administracija „traži pravnu formu“.
D ok pronađemo pravne forme, izogovaramo jedni druge i sagledamo sadržaje tuđih dvorišta - prođoše vozovi. Uzmimo se u pamet, kako država, tako i mi u dijaspori. Jače se povežimo i bolje organizujmo; budimo tu jedni za druge, složni i srećni, baš kao što i duh Uskrsa nalaže. Ne zaboravljajmo, ni mi, ni Srbija, ko smo i odakle smo potekli. Hristos voskrese, svako dobro!