Naš fudbal je odavno u k...
Da nije tužno, bilo bi... Ne, ipak je samo tužno. Nasilje na poslednjem derbiju izazvao je džinovski falus od balona. Letele su baklje, pucale glave i još jednom umesto konfeta na stolicama nakon onoga što bi trebalo da bude najveći praznik fudbala, narednog dana čišćena je krv.
Poređenja radi, na derbiju je bilo više povređenih nego u napadu SAD i koalicije raketama na Siriju. A što se tiče našeg fudbala, on je odavno u k...u i to nije ništa novo. Da se razumemo, ne pričamo o kvalitetu fudbala, jer ko nije zadovoljan ove sezone rezultatima Crvene zvezde, Partizana i reprezentacije, onda s tobom osobom zaista nešto nije u redu. Takvi ljudi jednostavno samo vole da mrze i ništa ih ne bi moglo zadovoljiti.
Ovde se radi o ratu među navijačima, međusobnim obračunima, obračunima između suparničkih frakcija... Da se ne lažemo, toga ima svuda po Evropi, ali ruku na srce, van stadiona. To je praktično nemoguće sprečiti. Međutim, kada je o stadionima reč, Srbija je verovatno poslednja zemlja u Evropi gde po pravilu na svakom derbiju unutar fudbalskog objekta možete videti takve scene.
Dakle, s jedne strane imamo jedno 1.000 kamera, nove superzakone, policiju, Žandarmeriju... A s druge momke s kaiševima i bakljama u rukama, a scenario je uvek isti. I hajde onda, povedite decu na zapadnu ili istočnu tribinu. Ili još bolje, dajte da te momke s kaiševima s kopčama uvedemo u svoje oružane snage. Vidite da im niko ništa ne može.
Molim vas, zaustavite ludilo što pre. Pokažite da je država jača od huligana. Inače odosmo svi u k..., ne samo fudbal.