BITNA SU DEČJA, A NE VAŠA INTERESOVANJA

Do kraja školske godine ostalo je još nekoliko meseci, a roditelje već uveliko hvata panika oko upisa dece u srednje škole. Osmaci uglavnom još ne znaju koju školu da upišu, ili se dvoume, dok mama i tata razmišljaju da li će od tog zanimanja njihovo čedo sutra moći pristojno da živi. Prema rečima školskih psihologa, april je idealan mesec za test profesionalnih interesovanja, koji će đake usmeriti na obrazovanje shodno njihovim sposobnostima.

Test profesionalne orijentacije pokazuje koja su dečja interesovanja, na osnovu kojih se ona mogu lakše odlučiti koju srednju školu da upišu, ističe Branka Tišma, školski psiholog.

- Ovaj test kombinuje se s ostalim informacijama koje mi u školi imamo o detetu, a to su: postignuća na testu sposobnosti, interesovanja koje dete pokazuje tokom školovanja, školski uspeh, ali i neke posebne darovitosti, poput talenata za umetnost, matematiku ili jezike. Dečji psiholog motiviše dete kako bi ono dalo iskrene odgovore - da li ima hobije, da li voli životinje. Zatim psiholog te odgovore boduje i pravi tabele, prateći određenu proceduru. Kasnije pravi podelu da li je dete zainteresovano za prirodne ili društvene nauke, a nakon toga s njim prolazi kroz kombinaciju pitanja iz 12 različitih oblasti rada. Na osnovu grafikona na kom su predstavljene kombinacije detetovih interesovanja, psiholog predlaže koja je srednja škola najbolja za njega. Prema mom višegodišnjem iskustvu, najbolji period da se uradi ovaj test je april, jer se ne dobijaju diskriminativni podaci - kaže Tišma.

Prema njenim rečima, veoma je važno da prilikom biranja srednje škole roditelji obrate posebnu pažnju na psiho-fizička ograničenja svog deteta.

- Treba da se gleda na vreme da li dete ima nekih zdravstvenih ograničenja. Na primer, ako ima astmu ili je alergično, ne može se baviti laboratorijskim poslovima, zbog izloženosti različitim materi-

jama. Takođe, ako ima slab vid, ne može se baviti kontrolom leta kasnije u životu, ako ima spuštene tabane, ne treba da upisuje školu nakon koje će radni vek provesti radeći na nogama. Karakter deteta je takođe veoma važan, jer ako je reč o učeniku zatvorenog tipa, koji teže ostvaruje komunikaciju sa drugom decom, ne treba da upisuje škole društvenih nauka - objašnjava Tišma i dodaje da roditelji treba da slušaju šta deca žele, kao i koja su njihova interesovanja.

Najčešće greške roditelja su te što su za svoje mališane zacrtali određeni životni put, tačno određenu školu i zanimanje, jer smatraju da će im takav posao doneti stabilne finansije. Takođe, kako kaže naša sagovornica, roditelji često iz najbolje namere pritiskaju decu da upišu gimnaziju jer žele da im dete ima opšte obrazovanje, ili neku stručnu školu, zbog zanata, što je uglavnom njihova propuštena šansa koju bi da isprave kroz dete.

- Deca najčešće greše prilikom izbora srednjih škola i odlučivanja, jer biraju škole koje biraju njihovi drugovi, što je pritisak vršnjaka, ili one koje su im blizu. Roditelj treba da bude autoritet, ali i da bude svestan sposobnosti svog deteta jer, recimo, često ignorišu konačan broj bodova na prijemnim ispitima. Treba da prate sve aspekte, interesovanja, školski uspeh i konačan broj bodova. To je teško, ali nije nemoguće - savetuje Tišma.

Veoma je važno da prilikom biranja srednje škole, roditelji obrate posebnu pažnju na psiho-fizička ograničenja svog deteta