Srbi se tradicionalno prejedali za prvomajs ke praznike

Tradicionalno, Srbi za praznike nemaju meru ni u hrani ni u piću. I ove godine, noćna smena Hitne pomoći imala je pune ruke posla, a prema rečima lekara, građani su se sa tegobama javljali i pre uranka. Najugroženiji su bili oni koji imaju probleme sa štitastom žlezdom, žučnom kesom, zatim dijabetičari i hipertenzivne osobe.

Radmila Šehić, doktorka Hitne pomoći Beograda, kaže da se tokom praznika javio veći broj građana nego obično, i to prvenstveno zbog problema sa prekomernim jelom.

- Teško je odvojiti se od ukusne, masne i začinjene hrane, to je provokacija za organizam. Usled toplog vremena, hipertenzivne osobe smanje dozu svojih lekova, a to nije dobro u kombinaciji sa prazničnom gozbom. Skok krvnog pritiska posledica je svega toga - objašnjava dr Šehić i dodaje da se ove godine ni dijabetičari nisu pridržavali lagane ishrane.

- Oni su inače veoma odgovorni što se tiče hrane, ali su takođe, uslovno rečeno, dali sebi na volju. Javljali su se sa simptomima malaksalosti, suvoće usta i nelagodnosti u grudima, a ustanovljeno je da su svi imali visoku vrednost šećera u krvi - kaže dr Šehić.

Iako smo nepopravljivi u prekomernom konzumiranju hrane i pića za vreme praznika, situacija se popravlja u pogledu ekološke svesti. Kako navodi Branko Stojaković iz javnog preduzeća „Srbijašume“, kada napuštamo izletišta ne ostavljamo nered za sobom kao ranijih godina.

- Situacija je bolja, međutim, mlađi ostavljaju više smeća, dok starija populacija sve spakuje u kese i odnese u kontejner. Većinom su to flaše i plastična ambalaža kaže on. S. B.