PRVI METAK
GAVRILO Gavrilo Princip
je svojom akcijom napravio uvod u rušenje četiri imperije:
osmanske, austrougarske, nemačke i ruske
Samo trojica Srba su odlikovana Ordenom za hrabrost ruskog cara Nikolaja Drugog. Jedan od njih je Stepan Vuković iz sela Komirića kraj Osečine.
Tog davnog 24. jula 1914. Stepan je bio je kaplar Petog pešadijskog puka „Kralja Milana“slavne Drinske divizije, Treće armije Srpske vojske, kojom je komandovao Lužički Srbin general Pavle Jurišić Šturm. U trenutku kada je Narodna skupština Kraljevine Srbije raspravljala o odgovoru na ultimatum austrougarske imperije, Stepan je dobio zadatak od svog komandanta, majora Vojislava Arsenijevića, da sa patrolom izvidi aktivnosti neprijatelja. U okolini Bratunca, sa druge strane reke Drine i granice Kraljevine Srbije, postojala je velika kasarna austrougarske vojske. Popeo se na drvo kako bi bolje osmotrio situaciju. Spremne da uskoro napadnu Srbiju, švapske jedinice postrojene u paradnom poretku slušale su vatreni govor svog komandanta.
Tada se odlučio za neverovatan poduhvat. Nanišanio je puškom u austrougarskog komandanta, na trenutak zadržao dah - i opalio. Nesrećni oficir pao je sa konja, pogođen tačno u čelo! Pogođen je sa neverovatne razdaljine, od najmanje 1.800 metara! Bio je to prvi hitac u neprijatelja, četiri dana pre zvaničnog početka Velikog rata. Ispostavilo se da je bio i proročki, jer je srpska vojska neverovatnim podvizima nekoliko puta za vreme rata porazila daleko nadmoćniju armiju Austrougarske, odbranivši svoj narod od ropstva i uništenja.
Ovo nije jedini poduhvat kaplara Vukovića. U nastavku rata zarobio je kompletnu neprijateljsku stražu, pa je zbog ukupnog zalaganja odlikovan najvišim ratnim odlikovanjem Kraljevine Srbije, Ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima. Vuković se nakon rata vratio u rodni Komirić, gde se bavio zemljoradnjom. Iza ovog ordenjem okićenog ratnika ostao je i najveći poduhvat koji je mogao pružiti svojoj izmučenoj otadžbini - brojna porodica, sa šestoro dece.