BUDI Babe BOG S NAMA! a Slobu i L
Dok su popovi s dobacivale Rad
Miloš Kockar, otac Kristine Kockar, nije otišao na večni počinak u miru. Njegova sahrana, koja je održana juče u Zrenjaninu, pretvorila se u pravi cirkus. Dok su članovi porodice i prijatelji pristizali na groblje, okupio se veliki broj ljudi koji su samo želeli da vide Kiju i Slobu, čiji je dolazak najavljen dva dana unapred. Ali pre nego što su došli rijaliti učesnici, pojavio se i Andrija Lazović, dečko Kristine Kockar, koji je došao sređen kao da ide na proslavu, a ne na sahranu. Njega je dočekala buduća svekrva Nadica, koja je bila oduševljena što ga vidi. Žene okupljene oko Lazovića dobacivale su mu kako bi trebalo da ostane sa Kijom, jer su njih dvoje idealan par. - Crnogorac, ti si pravi za našu Kiju. Treba da je vodiš za Budvu. Vi ste par. Kakav Slobodan - izgovoril je jedna starija gospođa, očigledno zaboravljajući da je na sahrani.
će prvo otići do kapele, Kija je rešila da se obrati medijima.
- Još nisam svesna šta se dešava. Nikada mi niko blizak nije umro, ne znam ni kako treba da se ponašam. Mnogo mi znači što je Slobodan sa mnom, ipak smo mi i dalje muž i žena, a ovo su veoma teški trenuci za mene. Hvala svima koji su došli - rekla je ona, a onda je otišla do kapele, gde joj je društvo pravio dečko Andrija Lazović, a Sloba je čekao ispred sa obezbeđenjem.
- Šta ćeš sa Lunom? Kija te voli. Sram te bilo, i tebe i onu tvoju prljavušu - dobacivale su žene Radanoviću, koji je samo ćutao. - Naša Kija je najbolja. Vidiš kako te voli i podržava, sve bi za tebe uradila i sve je radila. Zrenjanin je uz Kiju, a ne uz tebe - nastavile su žene, očigledno zaboravljajući da su na sahrani, a ne u „Zadruzi”.
Nakon što se ta neprijatna epizoda završila, povorka se uputila ka grobnom mestu. Pre nego što su Miloša spustili u raku, Kristina je održala oproštajni govor, a ispratila ga je uz zvuke tamburice i pesmu „A sad adio”, listajući njegove fotografije.
- Tata, nisi bio uz mene na rođendanima, maturi, venčanju, ovo poslednje je bilo moj izbor da te ne zovem, jer nisam mogla da se nosim
s tim da me odbiješ, kao što si imao običaj, bilo mi je lakše tako. Ali bio si uz mene kada mi je bilo najpotrebnije. Kada mi je srce bilo slomljeno, kada mi se ceo svet srušio. Dao si mi podršku da nastavim dalje, onako u tvom stilu. Ja sam tvoja jedinica, poslednji put kad smo pričali, pričali smo prvi put o svemu. Mama
je tu
bila za mene, a ti je trebalo samo da me voliš - rekla je Kija, rasplakala sve, a onda jedva skupila snagu da nastavi dalje:
- Mislila sam sve najgore o tebi, mislila sam da ti nikad neću oprostiti. Možda si mislio da ću te odbaciti i misliti sve najgore o tebi. I jesam, ali ne da te odbacim. Videla sam da ti je bilo krivo. Nikad sebi ne bih oprostila da te tad nisam videla. A tebi sam oprostila sve. Sve ti opraštam. Mislila sam da imamo vremena. Slobodan mi je rekao da bi dobro bilo da se to desi, da pričamo. Kad smo Slobodan i ja pričali o tvom povratku, sećam se jedne rečenice, tad je rekao: „Nešto si izgubila, ali si nešto i dobila.“I to se desilo i menja sve rođendane i proslave na kojima nisi bio. Sada sam oboje izgubila. Želela sam da me sačekaš kad izađemo. Htela sam kada izađemo da opet pričamo, ali se nadam da si me sada čuo - završila je Kija.