Pogled NASMEJ i postao ISTORIJ
Tokom trenerske karijere u više navrata je rušio rekorde u NBA, doveo je Sloveniju do zlatne medalje na EP, a svega toga možda ne bi bilo posle onoga što mu se dogodilo kada je imao samo 18 godina
Srbijo, imaš razloga da budeš ponosna! Igor Kokoškov je postao prvi Evropljanin glavni trener nekog NBA kluba.
Čovek koji je osvojio titulu šampiona Evrope sa reprezentacijom Slovenije dobio je posle 19 godina rada u SAD šansu da vodi jedan NBA klub. Priliku mu je pružio Finiks, koji će preuzeti čim mu se završe obaveze u sadašnjem klubu, Juti, čiji je prvi asistent.
Kokoškov je nekoliko puta u karijeri pomerao granice u američkoj košarci. Prvi put učinio je to 1999, kada je postao prvi neamerički stručnjak na mestu pomoćnog trenera nekog D1 univerziteta, Misurija.
Drugi put je pomerio granicu godinu kasnije, kada je imenovan za pomoćnika Alvina Džentrija u LA Klipersima, kao prvi strani trener u stručnom štabu NBA tima. Onda je postao i prvi trener neamerikanac osvajač šampionskog prstena (sa Detroitom 2004), a onda i prvi stručnjak rođen izvan teritorije SAD koji je bio deo stručnog štaba na ol star meču.
Jedan od najperspektivnijih trenera na planeti sa timom iz Arizone je ugovorio trogodišnju saradnju, a upisao se i u košarkaške čitanke na „svom” kontinentu, Evropi, posebno 1995, kada je postao najmlađi glavni trener ikada na čelu jednog jugoslovenskog prvoligaša - OKK Beograda.
A ko zna šta bi se dogodilo da Kokoškova nije zadesila velika nesreća, i to u trenucima kada je tek počeo da gradi svoj put kao igrač. Kada je napunio 16 godina, stigao je Crvenu zvezdu na poziv čuvenog Branislava Rajačića. Postao je deo generacije u kojoj su bili Nebojša Ilić i Saša Obradović.
- Kada sam stigao u Zvezdu, bio sam jedan od najnižih. Za mene je dolazak u redove crveno-belih bio kao da sam stigao u NBA - priseća se Kokoškov.
Ovde za trenutak zastajemo. Tražimo odgovor na pitanje kakav je Kokoškov bio kao igrač. Odgovor dolazi od Vlade Divca.
- Mogao je da bude veliki igrač. Da mu se nije dogodilo ono što mu se dogodilo - objašnjavao je Amerikancima sadašnji čelnik Sakramenta.
A šta se dogodilo, pa Kokoškov nikada nije postao veliko igračko ime? Film se vraća na Niš. Igoru je 18 godina. U vojnoj policiji je.
- Doživeo sam saobraćajnu nesreću. Povredio sam koleno i skočni zglob. Četiri operacije. Lekari su mi jedva spasli stopalo. Bio sam na terapijama 11 meseci. Pokušao sam da se vratim košarci. Nije bilo šanse. Telo nije moglo nazad. Znao sam da sam završio sa igračkom karijerom - objašnjava Kokoškov.
I u takvom momentu - Igor je prelomio da odlazi u trenerske vode. Dobio je ogromnu podršku roditelja. Upisao je Fakultet za sport i fizičko vaspitanje. Prva stanica OKK Beograd. Onda Partizan.
- Partizan je bio u to vreme najorganizovaniji klub. Trenirao sam mlađe kategorije. Ljudi su videli šta radim, dobio sam finansijsku podršku kluba. KSS je u to vreme odlučio da pošalje dva naša trenera na usavršavanje u SAD. Pazite, reč je o
1995. godini. Tada je to bila tabu tema zbog svega što se dešava - vraća film Kokoškov.
Krajem devedesetih Igor upoznaje čoveka koji mu je možda i odredio karijerni put. Kvin Snajder je tokom devedesetih napravio respektabilno igračko ime igrajući beka na čuvenom univerzitetu Djuk. Igor i Kvin su se upoznali dok je Kokoškov bio u poseti tom koledžu.
- Kada je došao u posetu Djuku, ostao je prvo nedelju dana. Onda je produžio ostanak na još nedelju. Znao sam otkad sam ga upoznao da imamo identične poglede, da nam se razmišljanja o košarci poklapaju. Da smo vezani - objašnjava Snajder, sadašnji prvi trener Jute.
Kada je Snajder dobio priliku da postane prvi trener univerziteta Mizuri, odmah je pozvao Igora. I prvi put u istoriji NCAA jedan tim je dobio pomoćnog trenera iz Evrope.
Njegova košarkaška filozofija dobila je krunu na prošlogodišnjem Evrobasketu. Kao dan je jasno koliko je Igor upio znanja, i to ne samo u radu u NBA već i tokom rada u nacionalnim timovima. Bio je u stručnom štabu reprezentacije Srbije i Crne Gore. Vodio je Gruziju od 2008. do 2015, a za uspehe u ovoj državi predsednik Sakašvili ga je odlikovao Ordenom časti, najvećim civilnim priznanjem. Bajku o Igoru Kokoškovu čitaćemo još dugo. Ne zaboravite, tek mu je 46 godina!
Dolazak Kokoškovamnogi povezujusaželjom Sansadanadraftu izaberulukudončića, kojiimasjajanodnos
saigorom