Draga{, Orhan Draga{
Kakvo god da bude rešenje za Kosovo, nećemo ga dobiti „ležeći, na divanu sve duvan pušeći“. Sva sreća, jer bi takvo rešenje bilo najgore po Srbiju. A do pre samo koju godinu kao da smo priželjkivali da nam ga neko otuda podari, da nad takvim rešenjem možemo večno da jadikujemo i proklinjemo pola sveta. Sve dok za nekih 500 godina takvo rešenje ne preraste u mit, koji ćemo slaviti kao pobedu svoje istorijske ispravnosti i nepokornosti. Ne prisustvujemo, dakle, zakuvavanju još jednog nacionalnog mita, koji bi tako dobro legao na samouništavajuću crtu našeg mentaliteta, večite žrtve koju samo blagi bog čuva od nestanka, vodeći je kroz lavirint istorijskih nepravdi.
N a sreću, srpski nacionalni brod ovih dana plovi po kartama i GPS uređajima, a ne po koridorima usmenog predanja, u kojem vladaju nemani, sirene, nimfe, kiklopi i krakeni. Možda prvi put u istoriji, bar kad je o Kosovu reč. I zato će rešenje biti najbolje koje za Srbiju može. Vučićeva turneja po Turskoj i Rusiji nije počela u Turskoj, niti se završila u Rusiji. Ovo su bile dve izuzetno bitne stanice na putu kojim Srbija traži, možda bi bolje bilo reći proizvodi, kompromis oko Kosova. Koliko je to komplikovano putovanje, možemo samo
Diplomatska turneja srpskog predsednika po Turskoj i Rusiji biće nastavljena iduće nedelje u Sofiji, sa liderima Evropske unije i Zapadnog Balkana, a posle toga, na leto, u Londonu, u manje-više istom sastavu. Sve ove tačke deo su istog puta, teškog, napornog i punog prepreka, ali Srbija ga, zahvaljujući Vučiću, prelazi kilometar po kilometar, sve vreme ponašajući se kao temeljan i ozbiljan pregovarač, koji ne obmanjuje svoje sagovornike, ali ni svoj narod. U tome je razlika koju on pravi u odnosu na sve svoje prethodnike, koji su se ikada bavili Kosovom. Težina Vučićevog zadatka direktno je srazmerna njihovoj neodlučnosti, neodgovornosti i neiskrenosti sa kojima su kobajagi pokušavali da donesu rešenje za naše kapitalno pitanje. Put je teži nego ikada ranije jer Vučić u rukama ima krnje karte koje su ostale na stolu, a koje mu nisu podeljene iz novog špila karata, ravnopravno i po istim pravilima kao drugoj strani. On treba da igra otvoreni poker, znajući da su svi kečevi upravo na toj drugoj strani. Ne u rukama kosovskih političara već u rukama SAD, Nemačke, Velike Britanije, Francuske. I kakav rezultat očekivati u toj igri? Ali, upravo obrnuto, Aleksandar Vučić odbija da se kocka. Znajući realnu snagu i uticaj navedenih