O, Kosovo, grdno sudilište...
Teško je mudrovati o Kosovu, a ne ponoviti ono što su drugi odavno rekli. Nije ga se lako odreći, ali ni braniti danas, kada je tamo ostalo vrlo malo Srba. Ali iako smo ga gurali pod tepih od 2000. godine naovamo, danas se, hteli - ne hteli, moramo baviti Kosovom jer se ono bavi nama i sudbinom naše dece.
Š ta još Srbi mogu da urade? Treba li, kao što smo krenuli, da se zakopamo u svoje ideološke i svake druge bunkere i da se prepustimo matici, pa kud nas odnese? Verujem da bi to bilo najpogubnije od svih mogućih rešenja. Setite se rascepa koji je prethodio padu Krajine. Svima nam je poznato kako su nas počistili Hrvati podržani Amerikancima i drugim zapadnim silama.
D anas se ponovo naslućuje rascep, s tim što ovog puta ta druga nepomirljiva i dijalogu nesklona strana na svom čelu ima Srpsku pravoslavnu crkvu.
Jak adut, ali samo u unutrašnjoj, srpsko-srpskoj borbi. Ukoliko istrajemo u odbijanju bilo kakvog dogovora, vrlo je moguće da Tači, kao u slučaju prebijanja i hapšenja Marka Đurića, pošalje specijalce na sever i da tamo ovog puta ostanu zauvek. I da ih u svemu tome podrži NATO. Sve to može da se desi u roku od 24 sata i posle toga bi nam sve bilo džaba. Niti Srbija može sama protiv NATO, niti će Rusija preduzeti bilo šta više od diplomatskih protesta.
D ruga mogućnost je ona za koju navija građanska elita iz tople beogradske zavetrine, koja nema nikakav osećaj ni za Kosovo, ni za otadžbinu, ni za naciju. Oni šapuću: „Vučiću, daj sve, hoćemo da nas vole u Briselu, Parizu i Londonu. Šta je jedno Kosovo prema ukusu sladoleda na Šanzelizeu? Šta su Dečani prema sjaju Bakingemske palate?“. Srećom, uveren sam da će glas tih bezmozgovića zauvek ostati samo šapat koji vetar nosi.
P riznali mu to ili ne, Vučić je u proteklih pet-šest godina dosta uradio. Uspravio je ekonomiju Srbije i nakon sluganskog DOSa napravio koherentnu državnu politiku, koja je prepoznata u celom svetu. Ipak, njegov odgovor na kosovsko pitanje biće ono po čemu će ga istorija pamtiti. To je preteško breme za bilo čija pleća, ma koliko bila široka. Zato, ako baš hoćemo da uradimo nešto za Kosovo, a sa njim i za celu Srbiju i Srbe, jedini izlaz je da svi zajedno sednemo za sto i bratski se dogovorimo kako dalje. I vlast, i Crkva, i nacionalno odgovorna opozicija. Daj bože da grešim, ali sve drugo je put u propast.