Sve prolazi, vez ostaje!
Nekada je bilo dovoljno pogledati narodnu nošnju kako bi se tačno znalo iz kog grada, čak i iz koje kuće, mladić ili devojka dolaze.
Ovo bogatstvo modela predstavlja tradiciju koja se ponovo vraća u modu, ističe sagovornik „Alo!“Miomir Aleksić, u čijoj se porodici umeće pravljenja narodne nošnje prenosi s kolena na koleno skoro
čitav vek!
Porodičnu radnju je u Umčarima 1920. osnovao Miomirov deda Dušan Aleksić i u početku je radio kao obućar i opančar. Nasledio ga je Radoslav, Miomirov otac. Zato naš sagovornik i smatra da je bilo predodređeno da se bavi ovim zanatom.
Odrastajući u radionici, Miomir je maštao da ga jednog dana pozdravljaju sa: „Dobar dan, majstore!“. Posao je preuzeo 1981.
- Proizvodimo opanke i narodne nošnje kakve su se nekada pravile. Fascinantno je da je nekada svaka kuća znala da napravi dobar jelek, koji ispravlja ženu, istakne ono najlepše, a ponešto sakrije. Nošnja inače mora biti funkcionalna i udobna. Zato se koriste prirodni materijali - naglašava Miomir Aleksić iz Kaluđerice.
Dok nas vodi do radionice, ili kako kaže, prostorije u kojoj se „stvara čarolija“, ističe da su nekada postojale nošnje za svaki dan i posebne prilike, kao i da je taj zanat procvetao između dva svetska rata, kada su se u njega uključili majstori abadžije, terzije, opančari.
Kada smo ušli u