Draga{, Orhan Draga{

Ne može biti napretka ka EU ukoliko nema dijaloga o Kosovu! Verovatno ste tek ovlaš prešli preko ove rečenice, misleći, s pravom, da ju je izgovorio ovih dana neko od evropskih birokrata ili političara iz Nemačke ili Francuske. Međutim, to je deo izjave Havijera Solane kao visokog predstavnika EU za spoljnu politiku date u Beču u oktobru 2003, na dan prvog pokušaja uspostavljanja dijaloga Beograda i Prištine. Nažalost, propalog pokušaja. I, kao što sada znamo, biće potrebna čitava decenija da se ti pregovori zaista uspostave, a evo, traju već pet godina. U Beču su tada, na dve strane stola u palati Hofburg, sedeli Ibrahim Rugova i Zoran Živković, Nedžat Daci (predsednik skupštine u Prištini) i Nebojša Čović… Nije bilo nikakvog pomaka u odnosima, osim što će Kosovo koju godinu kasnije, nakon niza propuštenih prilika za kompromis, proglasiti nezavisnost.

Dolaskom na vlast 2012, Aleksandar Vučić je krenuo da se upravlja po rečenici koju je daleke 2003. izgovorio Solana. Najteži potez koji je Vučić povukao u proteklih šest godina bio je da ponovo, nakon proglašene nezavisnosti Kosova, otvori dijalog sa Prištinom, a zatim da sa njima sklopi Briselski sporazum. A sasvim sigurno biće teško i da uskoro, po svim najavama, postigne kompromis koji će na duži rok normalizovati te odnose. Bilo je i biće teško, ali drugi i drugačiji put jednostavno nije postojao, niti postoji. To nisu shvatile sve prethodne garniture koje su se od 2003. godine smenjivale na čelu Srbije.

Zato zvuče groteskno svi njihovi napori da u Vučićevoj politici postizanja kompromisa o Kosovu nađu manu, pa i da je potpuno dezavuišu kao štetnu. Znajući i sami da alternative nema, upadaju u neoprostivu zamku nedoslednosti, kada svom jedinom cilju - obaranju Vučića, žrtvuju i temelje svoje politike, a to je ulazak Srbije u EU.