Karikatura politike
Pokušavajući da mučan i težak Vučićev hod ka kompromisu (a ne postoji lak) predstave kao izdaju nacionalnog interesa, postaju ono što nisu, ekstremni vikend nacionalisti i zagovornici odustajanja od evropskog puta. Konfuzija koja u redovima opozicije vlada u vezi sa ključnim državnim pitanjima je na istorijskom maksimumu. Dakle, obrnuto je srazmerna podršci koju dobijaju od birača, koja je već duže na istorijskom minimumu. Odgovor na njihove patnje, izazvane stabilno niskim izbornim rezultatima, nije ni u kakvoj represiji ili manjku slobode medija, već u odsustvu rešenja za najvažnija državna i društvena pitanja.
Ne možete biti uverljiv Vučićev protivnik ako zagovarate prekid aranžmana sa MMF-OM jer to, jednostavno, ne bi bila dobra državna odluka. Ne možete konkurisati Vučiću kritikujući njegove mere štednje, jer za zemlju pred bankrotom nije bilo alternative. Ne možete zaraditi poene ako napadate Vučića zbog susreta sa Kolindom Grabar Kitarović, Bakirom Izetbegovićem ili ga kritikujete što se rukovao sa Hašimom Tačijem… Manjak politika ne može se nadoknaditi kibicerskim dosetkama sa klupe okružene pivskim flašama ispred seoske zadruge. Ili e-opozicionarstvom i Tviter radikalizmom. Zaista je bizarno sa koliko strasti, pažnje i strepnje mediji tih „čuvara demokratije“prate izbor predsednika DS-A. U najmanju ruku je napeto kao da je Izbor za pesmu Evrovizije.
Potpuna je iluzija misliti da ljude u Srbiji zanima kako teče kandidovanje za predsednika partije čija je podrška omeđena marginama statističke greške, a naročito za ideje koje zastupaju protagonisti tog procesa. Ne zavaravajte se, jer takvi novinski tekstovi i TV emisije nemaju publiku, niti bilo kakav značaj.
Govorilo se da je Vučić od svojih prethodnika na vlasti preuzeo glavne tačke politike - EU, Kosovo, balans između Zapada i Rusije, saradnju sa MMF-OM, povezivanje u regionu… Čak i da je tako, ima li ičeg ozbiljnog u strategiji opozicije da se svih tih politika odrekne samo zato što su postale Vučićeve i što je on, eto, imao smelosti, energije, snage i podrške u narodu da ih sprovede? Ostaje im samo ogoljena borba protiv Vučića lično, lišena koncepta i vizije, a naročito odgovornosti za birače, kojih je iz godine u godinu sve manje. To je daleko od politike, ali zato veoma blizu njenoj karikaturi.
Što se Kosova tiče, najvažnije je brzo postići ozbiljno i trajno rešenje. Događaji prethodnih dana upravo govore koliko je važno osigurati bezbednost za Srbe na KIM, za njihovu imovinu, normalan život, Crkvu... Niko nema pravo da te naše ljude na Kosovu ostavi van definisanog pravnog okvira, nebezbedne, da strepe za svoje živote i živote svoje dece. Inatiti se, „zamrzavati konflikt“i čekati neko bolje vreme i okolnosti kad Rusija još više ojača... Dotle, može se desiti da nećemo imati više šta i koga da branimo na Kosovu. A onda ćemo, opet kasno, shvatiti da smo tamo sve izgubili.