STA ROST ne mora biti bauk!
Neki su ljudi stari iako su po godinama mladi, dok drugi ostaju mladoliki, vitalni, živahni i aktivni èak i u poznim godinama
Niko ne voli da stari. Svi bismo želeli da ostanemo zauvek mladi, ili bar u srednjem dobu. S obzirom na to da se u razvijenom svetu povećava udeo stanovništva sa 65 godina starosti i više, kakva budućnost očekuje ljude u poznim godinama?
Danas sve više procenjujemo osobe prema njihovim intelektualnim i društvenim sposobnostima, a ne prema starosnoj dobi. Obično zdravlje, a ne godine, određuje nečiji status.
Starost nastupa kad bolest i nesposobnost ili ograničenost prilikom obavljanja svakidašnjih dužnosti. Neki su ljudi stari iako su po godinama mladi. To su obično hronični bolesnici, invalidi ili žrtve neke veće tragedije koji su najčešće digli ruke od svega i proživljavaju ostatak svojih tmurnih dana u izolaciji i osami. Drugi pak ostaju mladoliki, vitalni, živahni i aktivni i u poznim godinama.
Kaže se - što starije, to bolje. Može li se to odnositi i na ljude?
Zavisi od toga kako gledamo na stvari. Ako mislimo na telesnu snagu, energiju i učestalost obolevanja, svakako je bolja mladost. Ali za dublje uzajamno poverenje, sposobnost prosuđivanja i uvide, manje briga i više slobode, starost može biti bolja. A tome doprinosi i životno iskustvo. Većina roditelja, lekara i pisaca, na primer, što je starija,
to je bolja.
Zar većina ljudi u trećoj životnoj dobi ne pati od hroničnih bolesti?
U bogatom zapadnom društvu oko 80 odsto osoba sa 65 i više godina starosti ima neki zdravstveni problem, kao što su visoki krvni pritisak, artritis, šećerna bolest, depresija ili srčane bolesti.
Ali većina ovih bolesti ne onesposobljava čoveka za samostalan život. Naime, oko 95 odsto starijih osoba živi u svojim društvenim zajednicama, najčešće u vlastitom domaćinstvu.
Prerano starenje i invalidnost vrlo su često posledica faktora povezanih sa načinom življenja, kao što su pušenje, preterana upotreba alkohola i kofeina i zloupotreba droga. Prekomerna telesna težina ubrzava fizičko starenje i slabljenje polnih funkcija. Ishrana bogata rafinisanom hranom i nedostatak redovnih vežbi mogu ljude učiniti starijima pre vremena.
Nije li zaboravnost loš znak?
Značenje zaboravnosti kod starijih osoba se preuveličava. Stres, zabrinutost, brzo smenjivanje događaja, umna preopterećenost i nezainteresovanost mogu prouzrokovati zaboravnost u svakom dobu. Depresija, kojoj su izloženi mnogi stari ljudi, često se pogrešno dijagnostikuje kao
senilnost.
Međutim, srazmerno malo ljudi oboleva od Alchajmerove bolesti ili drugih pravih senilnih oblika bolesti. Većina njih dugo zadržava odlično pamćenje, posebno ako ostaju aktivni i održavaju telo u dobrom telesnom stanju.
Lepše treće životno doba treba iskusiti
Danas je mnogo lepše živeti nego pre. Stvaralačke društvene aktivnosti usporavaju proces starenja. To čini i vežba, bolje razumevanje uloge ishrane, pravovremeno posvećivanje pažnje zdravstvenim problemima i napredak savremene tehnologije. Ljudi danas često ostaju fizički i umno zdravi do svoje 80. i 90. godine. Mnogi uspevaju da sačuvaju i polnu aktivnost.
I to nije sve. Naučnici svakim danom sve dublje shvataju kako optimistični, pozitivni stavovi u životu poboljšavaju rad imunolosistema. Sve je jasnija ključna uloga tog složenog odbrambenog sistema u očuvanju dobrog zdravlja.
Vrlo davno, mudri Solomon je izjavio:
„Srce veselo pomaže kao lek.”