Draga{, Orhan Draga{
D a pretpostavimo, za početak, da opozicioni lideri i njihove partije zaista nisu organizovali blokade na putevima i ulicama po Srbiji. Meni čak deluju uverljivo kad to javno kažu, jer dobro znam (iz ličnog iskustva iz devedesetih), da ovakve i slične akcije građanske neposlušnosti zahtevaju jasnu ideju i cilj, dobro planiranje, timove posvećenih aktivista i dosta hrabrosti. Evidentno je da današnja opozicija i njeni lideri nemaju nijedan od ovih kvaliteta. I zato mogu s velikom sigurnošću da im poverujem kada kažu da ne stoje iza uličnih blokada. Biće da samo pokušavaju da se ogrebu za zasluge. Ima ona „Čega se pametan stidi...“.
I pak, neko jeste pozvao na proteste. Ne mogu da se zadovoljim uobičajenom novinarskom formulacijom da su demonstranti „pozvani preko društvenih mreža“, ili da je protest „iniciran na Fejsbuku“... Jednostavno, ne verujem baš da je Mark Zakerberg ovih dana toliko dokon da se bavi preračunavanjem cene benzina i dizela u Srbiji i učešćem akciza u maloprodajnoj ceni goriva, pa je sledbenike svoje mreže u dalekoj balkanskoj zemlji, iznerviran računicom, pozvao na ulicu. Ima on prečih problema u poslednje vreme.
N a ulicu su pozvali ljudi od krvi i mesa, razume se, bezimeni na faza rešavanja kosovskog pitanja i na to već sada može biti ponosan. Ponosan, jer je Srbiju uspeo da pozicionira kao deo rešenja za Kosovo, a ne kao deo problema, što je do sada uvek bio slučaj.
M esto mu je bilo i u Turskoj, na otvaranju gasovoda TANAP, kroz koji će azerbejdžanski gas teći ka zemljama Evropske unije. Mesto mu je bilo baš tamo i u tom trenutku, ne samo što je učinio čast najvećoj regionalnoj sili i njenom predsedniku Erdoganu, na čiji poziv je otputovao, već zato što je reč o strateškom projektu u čiji uspeh je mnogo uložila i Evropska unija. Pitam se, uzgred, šta bi albanski premijer Rama dao da je dobio Erdoganov poziv i da se našao na svečanosti u gradu Eskišehiru na Vučićevom mestu. Ne samo zbog osećanja da je njegova zemlja glavni partner Turske na Balkanu (što je sam Erdogan više puta rekao za Srbiju), već i zbog proste činjenice da će azerbejdžanski gas teći i kroz njegovu zemlju.
S rbija ne treba da brine ni zbog uličnih blokada, niti zbog toga da li je njen predsednik zaokupljen rešavanjem suštinski važnih državnih pitanja. Sve je na svom mestu. I tako će biti dokle god Vučić ima ovoliku podršku naroda. Uprkos trudu malobrojnih