Kome je kriv Vučić?!
Ne bih da se bavim time šta nam žele Albanci i njihovi lideri, a verovatno i lideri nekih drugih susednih zemalja. Ne bih ni o tome da SAD i još neki na Zapadu žele da glavna sila na ovom delu Balkana ne bude Srbija već neka zamišljena velika Albanija. Ne bih ni o većini opozicionih lidera koji bi i sa crnim đavolom sklopili pakt da bi se dočepali vlasti u Srbiji, makar ta njihova Srbija bila Beogradski pašaluk. Tu je uglavnom sve rečeno i malo toga se može dodati.
Mene zapanjuje druga stvar. To je kako deo srpske elite nema nikakvog osećaja za nacionalne interese, kao da ih se ne tiče da li će ova zemlja sutra postojati. Šta te sudije, nabeđene intelektualce sa Tvitera, propale menadžere koji su krali dečje paketiće, ukratko samozvanu elitu, zanima ako ih ne interesuje sudbina otadžbine? Odgovor je jedan i jedini - interesuju ih samo fotelje i novac. I ništa drugo. Čast izuzecima, ali sve njihove kritike i principe efikasno bi prigušio šum zelenih ili nekih drugih novčanica, makar im na račun legle i iz Priština.
Tako treba i razumeti sve što se predsedniku Vučiću obrušilo na glavu nekoliko dana pred, prema mnogim procenama, najvažniju rundu pregovora o Kosovu i Metohiji. Odjednom su iz svojih jazbina izmileli svi koji su radi da ga munu u bubrege, ugrizu za cevanicu, napadnu mu porodicu na što brutalniji i pokvareniji način.
Ništa im ne znače ni veće plate i penzije, ni nova radna mesta, ni auto-putevi. Sve je to premalo za njihovu bolesnu mržnju. Sve i da je Srbija bogata i moćna kao Švajcarska, gledali bi kako da je sruše i pretvore u stranu koloniju. Za njihovu bolest leka nema.