PRINC U JURIŠU
Princ Đorđe Karađorđević krenuo je iz Valjeva kako bi obišao jedinice u borbi na Mačkovom kamenu 21. septembra 1914. Osmatrajući sa brda, video je kako se srpske linije povijaju. Po dolasku, u jaruzi je zatekao deo Prvog bataljona petog prekobrojnog puka. Neprijatelj je već nadirao ka artiljerijskim baterijama. Sve je izgledalo beznadežno. Ali, princ Đorđe nije oklevao, seo je na konja, jurnuo u galopu i stigao ispred rezervnog puka.
Prema pisanjima dopisnika pariskog lista „Žurnal“Anrija Barija, princ je zatekao rezervni bataljon koji se nije pomerao, te je upitao šta tu rade.
„Mi smo u rezervi“”, odgovoriše mu.
„Švabe samo što nam ne uzmu topove, a vi sedite prekrštenih ruku“, kazao je princ.
„Nemamo naređenje“, rekli su vojnici rezervnog bataljona, ne znajući sa kime razgovaraju.
„Gde vam je zapovednik?“, upitao je vojnike u rovu.
„Ubijen je“, odgovorili su.
„Za mnom. Ja ću vam biti zapovednik!“, rekao je vojnicima, stao na čelo kolone i poveo ih.
Vojnici nisu znali sa kime razgovaraju, pa su oklevali da za njime pođu. Predstavio im se:
„Vojnici, ja sam princ Đorđe, sin vašeg kralja. Neka hrabri pođu za mnom!“
Bitka je dobijena. U poslednjem času, tik pred trijumf, jedno zrno pogađa i baca iz sedla princa Đorđa. Vojnici su tada ranjenog princa na ukrštenim puškama izneli sa bojišta.
„Ne bojte se ništa. Oni mene ne mogu da ubiju. Mi smo im uzeli Mačkov kamen. Nek crknem, ono nije ništa. Živela Srbija!“, rekao je Đorđe.
Princ Đorđe Karađorđević jedna je od najintrigantnijih ličnosti ove dinastije. Bio je prvi sin kralja Petra Prvog i Zorke, kćerke crnogorskog kralja Nikole Prvog. Odrekao se prestola u korist mlađeg brata Aleksandra, koji za
razliku od njega nije odlazio na front. Ime je dobio po pradedi Karađorđu. Imao je izuzetno neobuzdanu, prgavu i neukrotivu narav. Učestvovao je u dva balkanska rata i u Velikom ratu. Austrougarska štampa prikazivala je Đorđa kao veoma nepodobnu ličnost. Pošto je abdicirao, ovdašnja štampa pisala je kako je napokon uklonjen „najizrazitiji predstavnik nacionalnog otpora prema Austriji“, koja nakon njegovog abdiciranja trijumfuje.
Zbog prekog i teškog karaktera, i neskrivenog patriotskog duha, spremnog na trenutno požrtvovanje, često je pravio diplomatske skandale i dovodio kraljevsku porodicu u neprijatne situacije. Proglašen je neuračunljivim, zbog čega je prisilno boravio u psihijatrijskoj ustanovi do 1945. Mnogi izvori su uverenja da je sudbina princa proizvod ondašnjih političkih spletki.