HEROJ DUŠAN PURIĆ
Dok je na Mačkovom kamenu sve vrilo od velike borbe, neizvesnosti, straha, ali i hrabrosti, niz strmine Jagodnje lila je krv srpskih vojnika, izmešana s krvlju naših neprijatelja. Ovaj vis nije se predavao ni u čije ruke, uprkos tome što su obe vojske ginule kao ni u jednoj borbi do tada. Pet stotina metara kvadratnih ovog visa potupno su prekrili leševi.
Trupe su se usled velikih pogibija oficira povlačile. Na ovoj tački pretrpeli smo velike gubitke u ljudstvu i nikad veće gubitke u komandi. Sa svih strana stizali su naši pukovnici kako bi pojačavali odbranu od oslabljene, ali uporne neprijateljske vojske. Iz Valjeva se ka Mačkovom kamenu tada zaputio Dušan Purić, potpukovnik legendarnog Četvrtog puka prvog poziva užičke vojske. Bili su to najteži trenuci u ovoj borbi, kada je pao vojni moral i kada su sve nade o odbrani već bile urušene. On je video kojom brzinom se na ovako malom parčetu zemlje gube životi i kakva je žestina borbe oči u oči sa neprijateljom. Purić se trudio da vrati u vojničke redove veru i hrabrost. Komandant Dušan Purić izgovorio je tada legendarnu rečenicu, koja je najbolje opisala okolnosti u kojima su se našli:
„Vojnici, mi smo ovde došli da ginemo za otadžbinu. Komandiri, pred svoje vodove i čete, komandanti pred bataljone, a ja ću ispred svih vas! U juriš za slobodu i otadžbinu!“
Ovim gestom Purić je vojsku poveo u istoriju. Hrabrom komandantu je tokom borbi ozbiljno pozlilo, sklonili su ga sa fronta kako bi mu pružili neophodnu pomoć. Pošto mu je stanje bilo vrlo loše, morao je da miruje, ali i dalje je u takvim okolnostima slao komande. Međutim, saznajući kako najbolji u njegovim redovima ginu, ustao je i pošao nazad na front. Istog dana tu je i poginuo. Njegova hrabra smrt teško je pogodila vojnike. Oni nisu hteli da komandanta ostave u bespućima Mačkovog kamena neprijatelju i divljim zverima. Njegovo telo nosili su u sanduku četiri dana i četiri noći, iz borbe u borbu. I pored ranjavanja, izmorenosti i svih ratnih nedaća, vojnici nisu hteli da se odvoje od svog hrabrog komandanta. Tada je stiglo naređenje Petra Bojovića, generala Prve armije, da se telo upokojenog Dušana Purića ne nosi po bojištima. Sahranjen je u porti valjevske crkve.