Dogodine u Kninu!
T og 5. avgusta 1995. krenula je reka Srba iz Hrvatske put Srbije, kako bi spasla živu glavu. Za njom su jurišale „hrabre“čete Ante Gotovine kako bi što više srpske nejači pobili. Sve su činili samo da srpsko ime u Hrvatskoj zatru.
S ećam se kao danas da je baka ispekla pogaču, stavila je na stari sto u svojoj trošnoj kući i taman kada se spremala da ga podeli, moralo se bežati. Hleb, vruć, koji se još pušio, ostao je na stolu, dočekao je „branitelje“. Ne, nisu ga pojeli, bacili su ga, jer ga je srpska ruka ispekla, ali su zato popalili kuće, štale, garaže, ambare, sve su uništili, a što? Samo da srpska noga više nikada ne bi kročila na tlo Hrvatske.
I to im nije bilo dovoljno, već su im i mrtvi Srbi i zaklana srpska nejač u Jasenovcu smetali. Prekopavali su njihove grobove i rušili spomenike, jer, gle čuda, nisu platili održavanje grobova?!
K ao grom iz vedra neba oglasio se istoričar Hrvoje Klasić, koji spas Hrvatske od izumiranja pronađe u povratku „hrvatskih Srba“. Što je mnogo, mnogo je.
G ospodine Klasiću i svi drugi, Srbi, njih 400.000, koje je Tuđman proterao sa vekovnog ognjišta, moraju se vratiti! Ali ne zato da bi popravili demografiju „lijepe vaše“, već zato što je Krajina njihova otadžbina.
O duvek su se u Hrvatskoj Srbima prebrojavali broj i poreklo krvnih zrnaca, a sada treba ti isti Srbi da popravljaju Zagrebu krvnu sliku?! Ima li kraja tom dolivanju soli na ranu?
S hvatite, Srbi su vekovima živeli u Hrvatskoj i nijedan Pavelić, Tuđman ili Plenković to ne može da izbriše. Zato i razumem one izbegle ljude koji su obnovili svoje razrušene kuće, zaključali ih i otišli u beli svet, ali svoju dedovinu čuvaju, ne prodaju i ne daju je nikome. Možda se i vrate jednoga dana, kada im se za to stvore neophodni uslovi, a koje im je Hrvatska kao članica EU dužna da obezbedi. Možda će i ona bakina pogača ponovo zamirisati, a srpski živalj na tlu Hrvatske vaskrsnuti.
K o to zna... A do tada pozdrav - Dogodine u Kninu!