„Vatrene“dočekao ustaša Tompson!

Fudbaleri Srbije na plaži, hrvatski u finalu Svetskog prvenstva. Hteli da priznamo ili ne, verovatno bismo svi mnogo voleli da naši „orlovi“budu malo više kao „vatreni“, kada je teren u pitanju.

Sada, lako je zavoleti fudbalske bravure Modrića, Perišića, Rakitića… ali u onom trenutku kada pomislite da biste mogli da počnete i da navijate za Hrvatsku, jer s obzirom na to kako igraju, to i nije tako teško, vidite snimak istih tih igrača kako se vesele uz pesme Tompsona, ili kako ih sam ustaški pevač dočekuje pri povratku u Zagreb i grli se s njima na putu ka Trgu, a upravo su hrvatski fudbaleri insistirali da ih on doceka.

Ako niste s ovih prostora, ime tog nazovipevača, ali pre svega osobe, koja je karijeru napravila na mržnji prema Srbima, možda ne vidite ništa sporno što fudbaleri Hrvatske slušaju ustaškog pevača. Za one koji su s ovih prostora, i koji su zbog takvih propatili od 1941. do 1995, izgubivši sve što imaju, to i te kako smeta. Smeta nam i kada se finale Mondijala na hrvatskoj televiziji najavljuje kao „Oluja svih oluja“. Prkosi zdravom razumu da i u trenucima najveće radosti vi se sa još većim oduševljenjem pozivate na nešto što je za posledicu imalo smrt i proterivanje stotina hiljada ljudi. Rat u Hrvatskoj završen je 1995, ali i 23 godine kasnije on i dalje traje za sve one koji su za dom spremni. I nikad se neće završiti.

Da li bi onda zbog toga trebalo da ih mrzimo, pa da budemo isti kao oni koji slušaju Tompsona? Naravno da ne bi. Treba li da mrzimo latinicu kao što se lupaju ćirilične table po Hrvatskoj? Luka Modrić je najbolji fudbaler Svetskog prvenstva, ali kada je reč o muzičkom ukusu, tu je pri dnu lestvice. Ne treba ih mrzeti zbog njihove mržnje, više je to za žaljenje.

Lako je voleti i navijati za Luku i saigrače dok su na terenu. Problem nastaje kada se nađu u svlačionici, autobusu i kad do daske odvrnu Tompsona. Kada se odjednom forsiraju crni dresovi, koje je izgurao Josip Šimunić. Sećate li ga se? I on je bio za dom spreman.

A sada, što se tiče naših fudbalera, ako im Hrvati nakon Moskve nisu probudili neki inat, u smislu „ako mogu oni do finala SP, možemo mi valjda da osvojimo EP“, onda niko i nikada neće. Ukoliko se to ikada desi, očekujem da u svlačionici trešti po slobodnom muzičkom ukusu, od Tome Zdravkovića do Šabana…