NIS TERORIŠE RADNIKE NA PUMPAMA
Ugovori se zaposlenima produžavaju na tri meseca, na benzinskim stanicama radi se i po 12 sati, a plata sa bonusom ne prelazi 30.000
Naftna industrija Srbije (NIS) nema nijednog stalno zaposlenog radnika na benzinskim pumpama. Umesto njih, angažovala je radnike na lizing, koji su plaćeni upola manje, rade i po 12 sati, a prinuđeni su da uz benzin prodaju i žvake da ne bi bili izloženi napadima menadžera. Radnicima na Nisovim pumpama ugovori se produžavaju na svaka tri meseca, imaju platu koja sa sve bonusom ne prelazi 30.000 dinara, a prekovremeni rad im je slabo plaćen. Obavezno rade vezanu prodaju, a to znači da mušteriji koja dođe da plati benzin ponude da kupi i, recimo, žvake, upaljače, čokolade i slično. Od njih se traži da prodaju određeni broj tih artikala. Nekada je to, prema njihovim rečima, jednostavno, nemoguće.
- Prinuđeni smo da, recimo, prodamo određeni broj pakovanja žvaka. Problem je to što su one i za 20 dinara jeftinije u prodavnici preko puta pumpe, pa se često desi da ne uspemo. Onda uglavnom, od svog novca otkupljujemo te iste žvake da nas menadžer ne bi kaznio. Lakše nam je tako, nego da slušamo pritiske i nezadovoljstvo nadređenih - kaže radnik na pumpi.
Inače, čistka stalno zaposlenih radnika na Nis-ovim pumpama usledila je 2013. dekretom Kirila Kravčenka, tadašnjeg generalnog direktora. Maltene u jednom danu NIS je otpustio 900 ljudi i kao zamenu za stalni posao i platu od 60.000 dinara ponuđen im je posao, preko agencije za lizing, sa mesečnom zaradom od 20.000 do 23.000 dinara. Tako se broju od 5.000 već otpuštenih ljudi pridružilo još 900 njih, a NIS je ostao bez maloprodaje, koja je bila po prihodima i broju benzinskih pumpi jedna od najboljih u regionu.
I Boban Petrović iz Leskovca je tada, pre pet godina, preko noći ostao bez posla. On je radio kao poslovođa benzinske stanice u Lebanu.
- Mi smo 1. jula 2013. dobili šut-kartu. Tada je doneta odluka da niko na benzin-
skim stanicama NIS Petrola ne može biti u stalnom radnom odnosu. Radna mesta nisu ugašena, niti smo mi bili tehnološki višak, već su umesto nas, stalno zaposlenih, na naša radna mesta doveli radnike angažovane preko agencija za lizing. Zašto bi nas NIS plaćao 50.000 ili 60.000 dinara, kad mu angažovani preko agencije rade za 20.000 ili 23.000 dinara?! Ti jadni ljudi sa sve bonusima ne verujem da mesečno dobiju više od 30.000 dinara napominje Petrović.
On navodi da je i njemu, kao i njegovim kolegama, ponuđeno da pređu u takvu agenciju za iznajmljivanje radnika.
- Jednostavno, nisam pristao da radim za 20.000 dinara, ne samo zbog niske plate, već i zato što prelazak u takvu agenciju nije pružao nikakvu sigurnost. Nismo imali ugovor o radu, nismo znali koliko ćemo biti angažovani, a i ostali uslovi su za mene bili neprihvatljivi. Recimo, nudili su nam za topli obrok dinar dnevno i minimalnu kartu za prevoz, mislim da je tad iznosila oko 900 dinara. Inače, kolege koje su pristale da odu u agenciju za lizing, ubrzo su ipak ostale bez posla… Tužili smo NIS - kaže on.