Draga{, Orhan Draga{

Verovatno je mnogim čitaocima i dalje nedovoljno jasno šta se zapravo događa u Briselu, na zatvorenim sastancima lidera iz Beograda i Prištine, a stvari im verovatno nisu mnogo jasnije ni kada posle sastanka čuju izjave učesnika. Ne mogu da ih obradujem da će se uskoro tu nešto promeniti, da će briselski razgovori postati razumljiviji i da će im se slika otvoriti, jer takva je priroda političkih pregovora - malo šta iz njih procuri, sve dok ne budu postignuti konačni dogovori.ono što je, međutim, jasno jeste da su naši lideri, a pre svih predsednik Vučić, često izloženi pritiscima i kada to kažu, treba im verovati. Novina je što te pritiske sada možemo i da vidimo.

Usamo nekoliko dana, baš nekako pre i posle pregovaračke runde u Briselu, tri naizgled nepovezana događaja privlače pažnju kao tipičan primer sinhronizovanog pritiska na jednu pregovaračku stranu, u ovom slučaju srpsku. Najpre su albanski odbornici iz tri opštine na jugu Srbije usvojili deklaraciju kojom pozivaju vlasti u Prištini da se zauzmu za „njihovu stvar“, da pomognu u internacionalizaciji rešavanja njihovih problema... Potom je Sulejman Ugljanin uputio poziv Bedžetu Pacoliju da, kao ministar spoljnih poslova Kosova, bude gost na sednici Nacionalnog saveta Bošnjaka u Novom Pazaru. Podsećam vas, to je isti Ugljanin koji je prošle godine čestitao Tačiju što je izgradio Kosovo kao „primer demokratske, multinacionalne i multikonfesionalne države“. I na kraju, u Prištini hapse četvoricu muškaraca, a za neke od njih tvrde da su saradnici srpske BIA.