Kralj u rovovima
Uoči Kolubarske bitke stanje je bilo deprimirajuće. Usled povlačenja naše vojske, okupirani su Beograd, Šabac, Valjevo, Užice... Narod koji je ostao ispred linija odbrane na Drini i Savi surovo su masakrirali Austrougari.
Protivnapad je morao biti odlučan i pobedonosan. Neuspešan ishod bitke značio bi i kraj Srbije. Naši pukovi su bili spremni. Granate, ispravljene nakon što je od saveznika dostavljen pogrešan kalibar, stigle su na položaje, a neophodna noć odmora vojske svesno je plaćena gubitkom prestonice.
„Deco moja, vi ste se zakleli da branite otadžbinu i svoga kralja, ali ja vas razrešavam zakletve date meni, jer životi i vaši i moj pripadaju samo Srbiji, za koju moramo sada pobediti ili umreti! Ja sam došao među vas da je, sa onima koji hoće da se bore za njenu slobodu, odbranimo ili poginemo. Sad je došlo vreme da branimo svoju zemlju, njive i ognjišta. Među vama ima i onih koji su posustali i zato svaki onaj koji ne može, neka slobodno odloži oružje i neka se vrati kući, ja mu praštam. Ostali, napred!”
Ispred blatnjavih rovova na Suvoboru prolamale su nebo reči srpskog kralja! Na strašnom mestu na kojem se Srbija pod komandom generala Živojina Mišića pripremala da zaustavi pobedonosni i krvavi marš austrougarskih hordi, stajao je Petar Prvi Karađorđević u ratnoj uniformi, sa oba svoja sina, okružen iscrpljenom vojskom i oficirima.
Ostarelo lice kralja, iskusnog hajduka hercegovačkih ustanaka i oficira francuske legije stranaca nije skrivalo očinsku ljubav prema ratnicima. Njegove reči utehe, razumevanja, praštanja i rešenosti bile su nepokolebljiva snaga za sve one strahote što su ih na Kolubari čekale. Njegove oči su bile oči Karađorđa.
I kao u bajci, desilo se ono što niko u svetu nije očekivao. Protivno svim dotadašnjim ratnim iskustvima, jedna oslabljena, izmorena, nedovoljno brojna vojska donela je Srbiji pobedu u Kolubarskoj bici, o kojoj se i danas uči u visokim vojnim akademijama širom sveta.
Petar Prvi je Karađorđev unuk, peti sin kneza Aleksandra Karađorđevića i kneginje Perside, poreklom iz ugledne valjevske porodice Nenadović. Školovao se u Beogradu, Ženevi i Parizu, gde je, pored fakulteta, završio i čuvenu vojnu akademiju Sen-sir. Bavio se filozofijom, fotografijom i slikarstvom.
Taj miropomazani srpski kralj je od 1903. do 1918. godine bio vrhovni komandant pobedničke srpske vojske u slavnim ratovima, a u najtežim trenucima povlačio se sa svojom vojskom preko Albanije 1915. godine.
Među Srbima je bio omiljen, pa smo ga od milošte zvali Čika Pera. U istoriji je ostao zapamćen kao kralj Petar Prvi Oslobodilac.