Vučić će vladati još dve decenije
Šta još ja to da napišem? Smešno. Dvadeset pet godina, do prošlog jula, prijatelj predsednika Republike. Bilo je i perioda svakodnevno-celodnevnog druženja i milijarde tema o svemu, svačemu, svakom. Sa Šešeljem prijatelj i duže, mada ne istog intenziteta kao sa predsednikom Republike. Sa Vukom i Danicom Drašković još i duže. Prvi sam tehnički sekretar SPO, pa sam imao transfer u SČP! I opet, prvi tehniko novonastalog tada SRS-A. Dragan Todorović mi je prijatelj isto dugo kao i navedena „velika četvorka“. Đuka (Vladimir Đukanović, poslanik, novinar i advokat) mi je prijatelj 20 godina. Prvih pet prijatelja smo braća Vučić, Goran Veselinović i ja, pa Đuka (jedini mlađi od nas četvorice). Milojko Pantić mi je prijatelj desetak godina. Naposletku, Dragan Đilas mi je veliki prijatelj šest godina. Samo su mi četvorica u rangu velikih prijatelja - braća Vučić, Đuka i Dragan. I šta bi to još trebalo da napišem? Ko je ponudio pomoć kada sam završio na ulici, da ne kažem još gde i kako?
P
onudili su Vuk i Dana, ponudio je prvog dana i odmah Dragan Đilas i još jedna osoba. Napisao sam sve, pa vi pogađajte još ko. I šta.
D
alje, predsednik Republike me je zaposlio bar četiri puta u životu, Voja (Šešelj) dva puta (uz jedan otkaz što mi novogodišnji uručio, ha-ha), Milojko jednom (u tom periodu nisam ni za hleb imao, bio sam opozicija meni dragom DS-U, a razišao se sa radikalima svojim)?! I, sada, ja kao treba da pišem o nečemu i nekima. Ja, koji znam sve o stvarima o kojima znam. Đuku (Vladimira Đukanovića) i Milovana Jovanovića ne apostrofiram, jer svi znaju da se čujemo svaki dan.
N estali prijatelji? Ha-ha, Uplašili se, pobegli. Tole Karadžić, Velizar Đerić – „Bratski“moj, pa Milinko Bujišić
(vlasnik „Beladone“, a kad me video, do jula
2017, svaki put „evo nama legende i pravog vođe opozicije“, ha-ha, jao, jao ), ovaj jadnik
Dragoljub Milanović i supruga mu Ljiljana, pa
Mrka (Milutin), pa Terza, Slaviša (Kokeza) itd, itd... Ali posebno su pobegli bezvezni i nebitni miševi sa Bežanijske kose, pa sve do Aleksandrovca. Negde su u rupicama i ne smeju da piju kafu tamo gde su je pili jer su čuli da ja tu pijem kafu. Ipak, osluškuju događaje, prognoziraju rasplete i šire abrove i teorije. Zabrinuti su i za svoja smrdljiva dupeta i svojih žena, ćerki. Neke sam izdržavao, jer i sam znam kako je biti klošar u životu, i to u preskupom
BG. E, biće tu posla i za
UKP, ali o tome u narednim kolumnama. Valjda.
Pozdrav.