OPOZICIJU NE ZANIMA KOSO VEĆ SAMO FO
„Danas se ujedinjuju ljudi koji su donosili pogubne odluke, počevši od onog nesrećnog pitanja Međunarodnom sudu pravde koje je užasno otežalo poziciju Srbije, do fingiranih protesta na Jarinju i Brnjaku“
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović ističe da je Srbija izložena teškim pritiscima oko Kosova, ali da je dobro što predsednik Vučić na te pritiske uvek odgovara donoseći rešenja koja su u najboljem interesu naroda. On smatra da je jedini cilj ujedinjavanja opozicije to da se njeni pripadnici dočepaju fotelje, i da ne biraju način da to ostvare, makar ugrozili državne i nacionalne interese.
- Činjenica je da pritisak raste, najviše pritisak stranaca, i da postoji neka vrsta nervoze i pokušaja da se Srbija dovede u poziciju da se što pre dođe do nekog rešenja, ali je dobro što predsednik Vučić nije podložan takvim vrstama pritisaka. Kada smo došli na vlast, podsetiću vas da je prethodna vlast donela već mnogo loših odluka, koje su dalekosežno otežale poziciju Srbije, i sada je na Vučiću da vadi kestenje iz vatre, a niti je palio vatru, niti bacao kestenje unutra. Veliki problem je što su pregovori odlukom tadašnjih vlasti i Jeremića, Đilasa, Tadića i ostalih prebačeni iz Ujedinjenih nacija, gde imamo veliki broj država saveznika, u okvire Evropske unije, čije najsnažnije zemlje podržavaju takozvanu nezavisnost Kosova. I onda imamo potpuni paradoks, isti ti ljudi koji su tada tvrdili da je to dobro zbog puta Srbije u EU sada kažu da ne
treba da pregovaramo u EU. Što to niste rekli onda, dok ste bili na vlasti?
Da li su se ti ljudi rukovodili ličnim interesima?
- I tada i sada taj interes je isti i vrlo jasan, a to je fotelja. To je koalicija okupljena oko fotelje, neke buduće, kojoj se nadaju, ili neke nikad neprežaljene, mogli bismo da polemišemo oko koje, ali je svakako fotelja. Kako drugačije definisati to što se okupljaju ljudi koji imaju sasvim drugačije programe, a jedna od retkih zajedničkih stvari im je to što su svi već bili u vlasti na ovaj ili onaj način. Kako su radili, pokazalo je stanje u kojem su nam ostavili zemlju 2012. godine, i ekonomski i politički. Danas se ujedinjuju ljudi koji su donosili pogubne odluke, počevši od onog nesrećnog pitanja Međunarodnom sudu pravde koje je užasno otežalo poziciju Srbije, do fingiranih protesta na Jarinju i Brnjaku, posle kojih su nam ipak ostali prelazi. Nažalost, ni ovo što danas rade nije otežavanje Vučiću, već Srbiji. Takvom politikom oni smanjuju Srbiji mogućnost da izbori neku bolju pregovaračku poziciju.
Šta mislite o programu koji je objavio Đilas?
- Isto što i o programu za Beograd, čija je paradigma bila tačka koja je glasila: „Gradićemo škole tamo gde su potrebne.“Vrlo besmisleno i neozbiljno. Ima nekoliko tačaka za koje imam dilemu da li ih je Đilas napisao ili su mu podmetnuli, pošto je navedeno da će biti pokrenuta lustracija protiv onih koji su se obogatili i zloupotrebili državne resurse dok su bili na funkcijama. Ili, recimo, da će se protiv rijaliti programa boriti čovek koji je doneo prvi rijaliti u Srbiju, „Velikog Brata“, i za to uzeo prostor u „Pionirskom gradu“, koji je bio namenjen deci.
Da se vratimo na pitanje KIM. Mislite li da će na kraju biti postignut dogovor?
- Doći do rešenja biće izuzetno teško. Opcija zamrznutog konflikta nam svakako ne donosi ništa dobro, jer se broj Srba u našoj južnoj pokrajini godinama ne povećava. Kad bismo, teorijski, čekali 100 godina, pitanje je da li bi tada uopšte bilo Srba na Kosovu i Metohiji. Ko je taj ko se istinski bori za njihove interese, srpskom narodu dovoljno govori i to što se svi albanski mediji i lideri zahvaljuju Vuku Jeremiću zbog onog pitanja Međunarodnom sudu pravde u Hagu, a Vučića nazivaju đavolom i sotonom. Istovremeno, oni koji pišu različite proglase uzeli su kosovske pasoše i sve dokumente, a sada izigravaju velike patriote.
Da li vam sve ovo što radi opozicija, pritisci oko KIM, a sada i pominjanje Sandžaka, pa i Vojvodine, liči na delove iste koordinisane akcije?
- To nije ništa čudno. Nastoje da pritisnu Srbiju na više tačaka i time joj otežaju da se bori za svoje interese najjače što može. Na njihovu žalost, to im za sada ne uspeva. Važno je da građani shvate, kojoj god nacionalnosti i veri da pripadaju, da treba da se bore za svoju zemlju. Što je njihova zemlja jača, to ćemo u krajevima u kojima žive, bilo da se radi o Tutinu, Sjenici, Bujanovcu ili bilo kojem drugom mestu, moći da gradimo više bolnica,
Protiv rijaliti
programa bori se Đilas koji je uveo prvi rijaliti
Od dana kada je ubijen Oliver Ivanović na delu su zloupotrebe tog zločina
škola i puteva. Ljudi su i tamo dobili veće plate i penzije, zato što je Vučić uspeo da ojača zemlju. I nakon svega toga se pojavljuju neki poput Ugljanina, koji ima silne primedbe, ali ih nije imao dok je bio u Vladi. Sve se opet svodi na fotelju. Prosto, to im je kao u matematici najmanji zajednički imenitelj. „Fotelja koalicija“je imala fotelju kao prioritet i tada i danas. Ali videćemo da li će u tome uspeti, uskoro će lokalni izbori u Majdanpeku i opozicija će imati priliku da dokaže koliko je narod voli. Da vidimo koliko narod ceni politiku fotelje, a koliko Vučićevu politiku i sve ono što on radi za Srbiju.
U sklopu pritisaka na Srbiju, mnogo se manipuliše ubistvom Olivera Ivanovića, i od kosovskih vlasti i njihovih mentora, ali i od nekih ovdašnjih protivnika vlasti. Kako to vidite?
- Od dana kada je izvršen taj zločin, na delu su pokušaji njegove zloupotrebe. Neki su odmah hteli da prebace krivicu na Beograd, a mnogi se ne libe da zloupotrebe i mrtvog čoveka, samo da se dočepaju vlasti. Ono što mi je smetalo od prvog trenutka jeste to što nismo imali saradnju ni sa prištinskim organima, ni sa Euleksom. Sve ovo što je dolazilo sa njihove strane bilo je fingiranje saradnje. Nikad nismo dobili nijednu od stvari koje smo zvanično tražili, nijedan video-snimak ili nešto značajno. To govori samo da ili ne postoji politička volja da učestvujemo u istrazi, ili neko dole zna ko je ubio Olivera, pa da ga krije. Nema trećeg. Prošli su meseci, a ne deluje da prištinske vlasti imaju nameru da bilo šta preduzmu, i zato sumnjam da je to jednim delom iskorišćeno u kampanji protiv Srbije. I kada su pominjana imena ljudi sa severa KIM koji, navodno, imaju veze sa tim, te insinuacije su imale za cilj da diskvalifikuju Srbiju. Vidim da se ti ljudi i dalje slobodno kreću, ali ne samo po severu Kosova, kreću se i kroz Prištinu. Niti ih ko zove na razgovor, niti ih hapsi. Insinuiraju da su oni ubice i inspiratori, a ništa ne preduzimaju. Mi, nažalost, nemamo dovoljno saznanja da možemo da kažemo da imamo rešen slučaj, ali ih prikupljamo. Proveravamo sve, ali veoma je teško sprovoditi istragu vezanih ruku kada nemate mogućnosti da dođete na teren, da saslušavate svedoke ili pregledate snimke sa kamera. Međutim, ključno pitanje, koje ponavljam od prvog dana, jeste zbog čega Euleks nije preuzeo istragu. To je bilo potpuno logično.
Kako vidite rad ove vlade i da li ima potrebe za vanrednim izborima? Proletos je bilo nekih nesuglasica.
- Da li se u Vladi svi u svakom trenutku oko svega slažu - naravno da ne, ali to je prirodno. Nismo svi isti, svako razmišlja svojom glavom, ali trudili smo se da uradimo nešto za građane, jer se ne nalazimo na ovim funkcijama da bismo ispunjavali lične interese ili ambicije. Vlada funkcioniše stabilno i svi ministri
imaju jasne instrukcije i od premijerke šta je naš program. I predsednik Vučić je više puta razgovarao sa čitavom Vladom, kao politički lider ove zemlje, i naši ciljevi su jasno definisani. Ključne mere doneli smo 2014. i 2015, kada je uspostavljena finansijska stabilnost zemlje, koju današnja vlada ima priliku da koristi za dalji napredak. Važno je da svako u Vladi shvati da neće uvek biti kako on smatra da treba da bude i bez obzira na neke dečje bolesti koje ponekad postoje, mislim da je Vlada stabilna. Uvek ima prostora da se radi više i možda čak i da se štedi više. Možda smo se malo opustili u trošenju novca otkako Vučić nije premijer. Na tom polju je moguće postići bolju finansijsku disciplinu, ali donekle i razumem, jer smo osetili blagotvorne posledice ekonomskih mera koje je Vučić preduzeo i svako onda pokušava da u svom resoru ostvari nešto u čemu zaostajemo poslednjih 10 do 15 godina.
Obavljate i funkciju šefa Biroa za koordinaciju službi bezbednosti. Nije tajna da ta koordinacija ranije nije najsjajnije funkcionisala, da li su se u međuvremenu stvari promenile?
- Duboko verujem da samo jedinstven sistem bezbednosti može da pruži ono što nam treba. Bilo kakva svađa, nesuglasice, uskraćivanje podataka mogu dovesti do loših posledica po Srbiju. Zadovoljan sam saradnjom službi bezbednosti. Nije sve bilo idealno 2014. ili 2015, i na to sam tada ukazivao Vučiću, a on je promenio mnoge stvari. Moja poruka svima koji se nalaze u bezbednosnim službama jeste da svako ko želi da solira treba da napusti službu.