BOEMSKA DUŠA prkosi vremenu
„Dunav tiho teče...“ Pišu: RADMILA BRIZA IVANA MIŠIĆ
Kafane su svojevrsni spomenici stare beogradske varoši. Među svojim zidovima zarobile su duh ovog specifičnog grada i odvajkada su nazivane „univerzitetima života“. Još otkako su Turci 1522. na Dorćolu otvorili vrata prve kafane i počeli da služe kafu.
Sad je već opšte poznato da je srpska prestonica imala kafanu pre Londona, Marselja i Beča. To su bila mesta gde su sedeli slavni i neslavni pisci, pesnici, novinari, glumci, slikari, vajari, sportisti, političari, ali i beskućnici.
Nekoliko „kafanskih dinosaurusa“uspelo je da preživi „duh novog vremena“, čuvajući svoje priče - autentične parčiće istorije Beograda.
Na zemunskom keju i danas se baškari poznata varoška kafana „Šaran“, sagrađena 1896. Kafanu je otvorio u svojoj kući ugledni građanin Zemuna Arkadija Bokalić.
Prema rečima Snežane
Lukić, vodiča Turističkog društva Zemuna, „Šaran“je otvoren na mestu gde je pristajala skela koja je seljake prevozila na borčansku stranu Dunava.
- Dolazili su i kavgadžije i pijanci, te je zbog toga „Šaran“bio na lošem glasu. Uvek je tamo služena sveža dunavska riba - som, šaran i kečiga, kao i nadaleko čuvena riblja čorba. Vremenom, u „Šaran“su počeli da dolaze ugledni gosti i sada je jedna od najpoznatijih kafana Beograda - kaže Snežana i dodaje da je u tom zdanju veliki zemunski boem Jovan Ljubinković Puba ispevao svoje najlepše stihove, baš kao i: „Dunav, Dunav tiho teče, vratiti se ona neće.“
Stari gosti na starom mestu
„Bled“je jedna od 15 najstarijih kafana u Beogradu, a svoj život je započela 1900. na tromeđi Bulevara despota Stefana, Budimske i Vojvode Dobrnjca. Taman kada su svi pomislili da će zauvek ostati zakatančen i postati spomenik kulture, „Bled“je posle nekoliko godina pauze proradio. Tamo su stari gosti, a među njima i deda Mika, kako nam se predstavio.
- Ovo je oduvek bila kafana pisaca, novinara, umetnika i boemskog sveta. Ali ne bi je bilo da nije bilo Gluvog Koste! Početkom 20. veka kralj je na Studentskom trgu otvorio kafanu i za upravnika postavio Gluvog Kostu. Tamo su razni političari olajavali dinastiju, što je, navodno, Kosta prenosio kralju. Mnogi su se zbog toga našli u nevolji, pa su rešili da pobegnu iz centra grada. E, tako je nastao „Bled“. Tamo su mogli
do mile volje da divane o svemu i svačemu - priča deda Mika.
U čast hećim Tome
Duh starog Beograda i dalje odiše u kafani „?“. Tipičan oblik kuće za taj period, niski stolovi, tronošci umesto stolica i ratluk uz jaku tursku kafu isti su kao i u vreme kada je izgrađena!
- Kuća je napravljena oko 1820, po nalogu kneza Miloša za njegovog lekara, hećima Tomu, koji je mnogima spasao život u Drugom srpskom ustanku. Prvobitni naziv je bio „Kafanica kod hećima Tome“. Ivan Pavlović, takođe kafedžija, odlučio je 1892. da kafani da ime „Kafana kod Saborne crkve“. Kako se to nije dopalo beogradskom proti, natpis je skinut. U međuvremenu je stavio samo znak pitanja kao privremeno rešenje i taj naziv je ostao - priča turistički vodič Ljubiša Đorđev.