OVDE SE SLAVE I BOŽIĆ I BAJRAM
„Muke su nam iste, delimo ih. Sve što tišti mene muči i moju komšinicu Kadiru. Nikada nismo imali svađe, niko u selu, ni za vreme rata“, kaže Svetislavka Marković
Sredačka župa, prizrenski kraj na Kosovu i Metohiji, osvaja srce i dušu na prvi pogled. Stare kuće, od kamena, ukras su sela Drajčići, u kojem se baš teško živi, ali su upravo muka i beznađe približili dva naroda, Srbe i Bošnjake.
Retko ko je uspeo da od crkavice koju ima napravi novu kuću, da udari ploču i krov nad dve sobice. Mnoga domaćinstva odavno su napuštena, ali selo nije zamrlo, nije utihnulo. Ono životari, dan za danom, na vetrovitim obroncima Šar-planine.
- Muke su nam iste, delimo ih. Sve što tišti mene muči i moju komšinicu Kadiru. Nikada nismo imali svađe, niko u selu, ni za vreme rata - kaže Svetislavka Marković.
- A taj prokleti, crni rat nikom ništa doneo nije, ko ga voli, vazda mu u kući bio - nadovezuje se
Mi smo, bre, ljudi, a ne hajvani
Selmin Iljazi
Kadira Iljazi.
Ona pamti vreme kada je njeno rodno selo bilo jako, puno bogatih domaćina.
- E, mi smo ti, sine, bili selo veselo, kao u onoj pesmi za decu. Pre pedeset godina, a možda i više od toga, ovde je bio raj, a sada je džungla, pustara, kijamet, sine - priča Kadira.
Ovo selo nema svoju ambulantu, a ona je starinama najpotrebnija. Deca nemaju školu...
- Ostaćemo sami jednog daba, zapamtite, mladi će otići jer ovde ništa nemaju kaže Kadira.
Nekada je u ovom selu živelo tri stotine Srba, a danas je ostalo osam srpskih porodica. Mnogi su širom sveta, rade, zarađuju, stvaraju...
- Neki dođu bar jednom godišnje, obiđu ognjište. Dobro je što nisu zaboravili krov ispod kojeg su se rodili - kaže Arsa Blagojević.
Komšije se obilaze, pomažu jedni drugima. Meštani su uspeli da sačuvaju stari običaj koje ovo selo ima.
- Ovde se kafe, ili kahve, piju ujutro, i tačno se zna ko kod koga ide na jutarnji ritual. Nikada se nije gledalo da li je Žika ili Ibro, mi smo, bre, ljudi, insali, a ne hajvani (ljudi, a ne životinje) - kaže Selmin Iljazi.
Ovo selo slavi i Bajram i Božić, spremaju se gibanice i baklave. Neki se osvežavaju pivom, a ima i onih koji ipak radije biraju đulsiju, sok od latica ruža. Zvuči idealno, lepo i primamljivo, ali...
- Sve je lepo i zanimljivo kada dođeš ovako na dan ili dva, kao ti sada, ali hajde ostani da živiš ovde. Nećeš, ne možeš, jer ovde ničeg nema, često čak ni struje kaže mladić Nermin, koji je doskora do svoje škole morao da pešači, da jaše konja, da stopira i da se snalazi.
- Petnaest kilometara do škole, da, da, veruj mi - reče Nermin.
Sredačka zužupa važi za miran kraj. Kosovska policija tvrdi da redovno obilazi sva sela i da je poslednji slučaj krađe zabeležen 2016. godine, a ne prethodnih dana, kako su preneli pojedini mediji.