IGRAČI, SKAKAČI, LOVCI I PIONI
zaslužan za odbranu celokupne srpske baštine od pokušaja takozvane države Kosovo da na silu postane član Uneska. Ništa bolji tretman nema ni vladika Irinej Dobrijević.
Z ahvaljujući njegovom diplomatskom ugledu i ličnim vezama sa najuticajnijim ličnostima, za vreme pogroma Srba na KIM 2004. godine spasao je manastir Visoki Dečani od šiptarskih terorista i dokazao da njegov poziv menja sve. I Tanasković, i Irinej Dobrijević, kao i mnogi drugi žele i umeju da doprinesu srpskim interesima. Svima je jasno da MSP ne funkcioniše u meri izazova na koje Srbija mora da odgovori. U važnim zemljama nemamo ambasadore. U Britaniji, dok „Ujedinjena velika engleska loža“odlučuje da Šiptarima ne prizna „Kosovo“, u Austriji, gde se formira vlada, u kojoj više od polovine ministara ne priznaje „Kosovo“, rad Uprave za dijasporu je degradiran, zbog čega je pet miliona Srba iz dijaspore koji svake godine rođacima u Srbiju pošalju oko pet milijardi evra ostavljeno na cedilu. Znamo koliko Srbi iz rasejanja mogu da doprinesu diplomatskim pobedama, kao nekada Pupin i Tesla, a danas Novak, najelitnije sudije, inženjeri i programeri u SAD i EU.
U međunarodnim odnosima je kao u sportu, odmah se uoči razlika između „lovca“, „skakača“i „piona“. Savić je lovac i osvajač, a Krstajić je pion. Ono što znaju Odalović i Tončev, to ne umeju i neće Tanasković i Irinej, i u tome je razlika između skakača, lovaca i piona na diplomatskoj šahovskoj tabli, i u tamnim koridorima moći srpske političke realnosti. A kada je državnik pravi igrač, motivisan da pobedi, zagledan u svoje i protivničke figure na diplomatskoj šahovskoj tabli, nema dilemu da li će žrtvovati pione, a do kraja igre čuvati lovce, jer oni donose pobedu.