Terasa na Vračaru, a pasoš kosovski
Ima li u odnosu nekih Srba koji sebe vole da predstavljaju kao patriote prema Kosovu i Metohiji danas još ičega osim jalovog i autodestruktivnog mita? Ima li ikakvog plana osim busanja u grudi i pozivanja na Miloša i Gazimestan? Ima li uopšte pameti?
Ako zaista toliko volimo Kosovo, pitam jesu li roditelji dečaka rođenih oko 2000. u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu ili Nišu spremni da ih pošalju u Prištinu, Prizren ili Uroševac da tamo ostave kosti? Verujem da nisu i da bi im mnogo draže bilo da završe fakultete i da im podare unučiće.
Jesu li vođama kosovskih Srba, pogotovo onima koji su ga devedesetih izgubili, poput raznih Trajkovića, Jakšića i Ristića, protivnici u Prištini ili u Beogradu? Sudeći prema kome su uperili pera i puške, reklo bi se da bi se oni sa Tačijem časkom dogovorili kad bi im Vučić predao vlast i omogućio da sa srpske strane vode pregovore. Dogovorili bi se o Kosovu koje bi bilo na papiru multietničko, a u stvari albansko i američko, jer za nekoliko decenija u njemu više ne bi bilo Srba.
Ali šta ih briga, kad većina njih još iz vremena kad su bili na državnim jaslama poseduje rezervne položaje u vidu nekretnina u elitnim delovima Beograda. Sa terase na Vračaru sve izgleda lepo, ali šta to vredi sirotinji, kojom bi ponovo da manipulišu proglašavajući sebe patriotama, a one koji pokušavaju da bilo šta urade izdajnicima.
Te salonske patriote uredno u džepovima nose kosovske pasoše, lične karte i vozačke dozvole, a pred kamerama pričaju o Kosovu koje do poslednjeg kamena mora biti naše i samo naše. Da li im iko više veruje ili, što je još važnije, veruju li oni više sami sebi?
Ta ista kosovska dokumenta imaju i vladika Teodosije i iguman Dečana Sava Janjić, koji je odnedavno počeo da se aktivno bavi politikom. Iskoristiću priliku da mu odgovorim, ne kao crkvenom licu, jer SPC duboko poštujem, već kao političaru, što u suštini i jeste. Oče Savo, otkrili ste nam u svojim Fejsbuk pisanijima da ste i vi pristalica multietničkog Kosova i da ste to preneli američkim zvaničnicima, sa kojima, kako vidim, imate specijalne kontakte. Imao je svojevremeno i vladika Artemije sa Bajdenom, pa su nas ipak bombardovali. O kojoj multietničnosti pričate, kad u Dečanima, kako skoro pročitah, živi jedan jedini Srbin? Ili je po vama za multietničnost dovoljno to što vam s vremena na vreme autobusima navrate hodočasnici iz centralne Srbije?
I imate li predstavu, gospodo profesionalne patriote i časni oci, šta je vaš cilj kad je Kosovo u pitanju i na koji način ćete ga ostvariti? Imate li ikakav plan i program osim upiranja prstom u Vučića da ga označite kao izdajnika jer pokušava da povrati makar mrvicu onoga što ste vi, profesionalne patriote, izgubili. Bojim se, zauvek. Vidite li da, svesno ili nesvesno, stvarate atmosferu sličnu onoj pred pad Srpske Krajine pre tačno 23 godine, kada smo odbili plan Z4, a dobili „Oluju“.
Ali žilavi ste vi, preživeli ste sve, iz svakog rata ste izlazili sa po još nekom nekretninom. Nadam se da vas je narod konačno prozreo, ali se isto tako ne bih iznenadio da ponovo pobedi vaša opijajuća retorika. Čudni smo mi Srbi. Znam samo jedno, ako vi takvi kakvi ste ponovo pobedite, očekuje nas haos koji znači ne da ćemo definitivno izgubiti Kosovo i Metohiju već i Srbiju kao maticu svih Srba. I eto nama nebeske Srbije, pošto ove zemaljske
više neće biti.