UZ OSMEH RUŠE PREDRASUDE
Ljudi s margine vode tešku bitku za svoje mesto pod suncem. Neke od njih srećemo na ulicama Beograda s magazinom „Liceulice“u rukama, od čije prodaje zarađuju za život.
Reč je o ljudima najrazličitijih sudbina: beskućnicima, osobama ometenim u razvoju, socijalno ugroženima... koji prodajom magazina pronalaze način da se integrišu u društvo i osamostale.
David Janković (41) punih sedam godina prodaje „Liceulice“ispred Doma omladine i za to vreme doživeo je mnogobrojna iskustva, dobra i loša. O ljudima ipak ima samo lepo mišljenje.
- Građani nam izlaze u susret. U početku nisu znali o čemu se radi. Čim bih objasnio da prodajem magazin i da pola novca ide meni, kupovali su bez zadrške. Sada su navikli na mene i često mi prilaze. Ponekad me i časte, iako to ne volim, ali prihvatim na insistiranje kupaca: „Neka, neka, vidim da si vredan“- priča David i dodaje da je bilo i slučajeva da su pokušali da mu otmu pazar, ali da se tome odlučno suprotstavio.
S jakom verom u dobro u ljudima, David, od milošte Dača, kako ga zovu prijatelji, započinje svaki dan, iako mu život nije bio med i mleko. Punih devet godina živeo je u Prihvatilištu za odrasle u Kumodraškoj.
- I nisam baš beskućnik. Imam kuću, u koju su se uselili Romi. U početku sam im dozvolio da tu borave jer su obećali da će srediti stan, pošto ja nisam bio u mogućnosti. Tada sam prešao u Prihvatilište. Sada ne žele da izađu i moraću da vodim bitku na sudu. No, dobro. Bitno je da sam napredovao. Živim u Prihvatilištu, u svakom trenutku imam dovoljno novca da popijem kafu u kafiću i naravno za cigare. Prosto, mogu da se brinem o sebi - kaže Dača i dodaje da je upravo u Prihvatilištu upoznao ljude koji su promovisali posao kojim se bavi.
Iako je u životu radio raznorazne poslove, želja mu je da jednog dana radi u ugostiteljstvu, ali kako i sam kaže, nastavio bi da se bavi sadašnjim poslom, jer voli kontakte koje ostvaruje s prolaznicima i dinamiku posla.
Dača je jedan od boljih prodavaca, koji u proseku prodaju između 10 do 15 magazina dnevno. Zbog toga je mnoge korisnike Prihvatilišta doveo da rade s njim.
Njegov kolega Milutin Savić (52) zvani Milutko tim poslom bavi se otkako je otišao u invalidsku penziju. Radio je devet godina u fabrici „Ivo Lola Ribar“kao mašinac.
- Počeo sam da radim ovaj posao pre tri godine kako bih mogao da se osamostalim, jer živim od penzije, povremene socijalne pomoći i novca koji zaradim od prodaje magazina „Liceulice“. Važno mi je da mogu samostalno da plaćam račune - kaže Milutko i dodaje da je njegovo stalno prodajno mesto na Cvetnom trgu, gde ga svi već prepoznaju.
Posao prodavca je teško objasniti, vrlo je specifičan, ističe naš sagovornik.
- Treba lepo prići ljudima. I sve je moguće. Prolaznike uvek pozdravim i ponudim im magazin. Žao mi je kad primetim da me ljudi izbegavaju, kad pomisle da predstavljam nekakvu opasnost kaže Milutko i dodaje da je zadovoljan kada proda pet časopisa na dan.
Za kraj kaže da je vrlo ponosan jer je magazin prodao i poznatom glumcu Irfanu Mensuru.