@ivot, politika, sport
Prošlonedeljnu informaciju iz zvančnih podataka da je tačno 40 odsto Beograda ovog trenutka na raznim morima (Grčka, Crna Gora, Hrvatska, Turska, Egipat) samo ću dopuniti. Vozim se u taksiju, noćna vožnja, taksista želi laku noć sinu od pet godina u pola 12. Konstatujem: „Mališa ti ne spava, vileni u ponoć“, a taksista odgovara da je bio sa babom i dedom na moru u Grčkoj i da su ga tamo razmazili da može biti budan do kasno. I babe i dede đuture s unucima. Svi na moru. U malom lokalnom novobeogradskom kafiću, u kojem svako jutro pijem kafu, pitam konobaricu gde je vlasnica, a ova odgovara: „Na moru“. Inače, to joj je drugi put. Pošto je poznajem. Mladi bračni par iz moje zgrade, sprat ispod nas, bili su na medenom mesecu na Majorki, u razvratnoj engleskoj zoni zvanoj Magaluf. I idu krajem avgusta ponovo na more. Inače, rade u dve državne ustanove za obične plate. Ja sam prvi put u životu otišao na Magaluf tek kada sam ozbiljno zakoračio u biznis i imao zagarantovanih 5.000 evra mesečno. Dakle, u srednji, ako ne i ispodprosečni biznis, ali biznis. Koji mi je donosio nemačku platu u rodnom gradu. Idemo dalje, malo ozbiljnija zapažanja. U Rovinju, najlepšem gradić uz Opatiju, koja je jadranski Monte Karlo, a Istra je, nažalost, najlepše more na svetu, a valjda će biti italijanska kad-tad jer i jeste italijanska i tamo žive Italijani u ogromnoj većini, tamo, dakle, sreo sam dosta beogradske ekipe. Različiti žanrovi. Biznismeni, političari, TV lica,advokati... Pa i dorćolske sponzoruše sa italijanskim vremešnim gospodinima. Znam dobro te ljude, a i ove koje ne znam lično, znam sve važnije o njima. Ozbiljan svet. Mesečni prihodi su im u Beogradu od 50.000 do 500.000 evra. To su pretočili u nekretnine u Istri, u Rovinju. Ovi iz sfere politike napravili su do milion evra u Beogradu, pa to ovaplotili u Rovinju kupujući stanove, apartmane ili lokale. Pedeset kvadrata u Rovinju je oko 150.000 evra, što je za pomenute smešna cifra. A nekretnine su, u stvari, najbolje banke. Imaš je uvek, dakle nula-nula u utrošenom novcu, a rentiraš je i zaradiš mesečno nekoliko hiljada evra - prosecno ne manje od 10.000. Video sam ratobornog poslanika iz Tadićeve stranke, stan mu je odmah preko puta nekadašnje Tvornice duhana „Rovinj“, koja je sada samo prelepa istorijska građevina u kojoj je direkcija. Plus, gledam ga kako vozi biciklicu po rivi, isti taj poslanik advokat. I ne vidi dugu ruku BIA. Ne ume da se osvrne, a pošto nema pojma, ne bi ih ni prepoznao i da ih vidi. Ekipa se namlatila love u Tadićevoj eri, koji je lično pošten čovek, pa čekaju opet svojih pet minuta i uživaju u blagodatima Istre i mora. I plus kaplje novac od rentiranja, od turizma, ali istarskog. I sadašnja ekipa, sa svih strana pridosla u SN, apsolutno je ista i Vučić mora tu biti oprezan i sa BIA ih budno motriti dan-noć da mu oni njegove ubedljive pobede ne pretoče u poraz i njemu ih naplate. Ako ih zauzda, rekao sam, nema brige 30 godina, jer znam stvari koje obični smrtnici ne znaju i neće nikad znati, niti ijedan jedini beogradski novinar, izuzev možda Miloša Vasića, pa i
Dragoljuba Žarkovića.
Stavovi opozicije oko Kosmeta su toliko smešni da je tu Vučić odmakao u stratosferu, on je tu Filadelfija za sve njih. O toj temi, kao i filigranskoj pljački u
Filmskom centru, veštoj i ogromnoj, a naoko nevidljivoj, jer je reč o kulturi, tek slede kolumne. Pozdrav.