Za srpske turiste imam niže cene

naš sagovornik pravi.

- Ratluk je potrebno kuvati oko šest sati. Sastojci su šećer, kukuruzni skrob, voda i voće po želji pomorandže, pistaći, orasi, lešnici, kokos, jabuka, menta, limun - u zavisnosti od ukusa. Turci najviše vole ratluk od ruže. Poslednjih pet godina najviše se traže sa pistaćima. Da bi bio ukusan, mora biti ručno rađen. Kada se skuva, potrebno da je odstoji još tri dana u frižideru ili hladnjači - objašnjava Luka.

Na policama njegove radnje nalazi se još jedan specifičan proizvod, na prvi pogled liči na kobasicu ili sudžuk, međutim, reč je o poslastici, sudžuk-ratluku bez šećera, napravljenim sa medom.

Poslastice se najčešće služe uz kafu, koja spada u najpopularnije piće u Turskoj. Međutim, kako naš sagovornik ističe, nijedan Turčin ne pije kafu u takvim količinama kao Srbin.

Ovde se najviše pije čaj, jer kafa nije zdrava. Turski običaji nalažu da se gosti posluže čajem. Možete piti alkohol, jesti svašta, ali na kraju mora da bude čaj. To je najvažnije piće, koje ujedno predstavlja i simbol poštovanja. Gost Turčin koji ne bude poslužen čajem, lako se može uvrediti - napominje on.

Turski običaji nalažu da se kupac obavezno cenka prilikom kupovine, a ukoliko odlučite da uđete u igru cenkanja, onda imate moralnu obavezu i da kupite proizvod. U suprotnom, može se desiti da naljutite prodavca.

- Za svaku zemlju postoji druga cena. Cenkanje zavisi od prodavnice u kojoj kupujete i šta kupujete. Ako je reč o koži, zlatu, srebru i drugim proizvodima koji nisu jeftini, onda morate imati na umu koliko je prodavac tražio od vas, pa za početak spustite cenu na pola. Primera radi, ako je cena 100 evra, kažeš 50 pa se nađete na sredini 70-80 evra. Kod mene, inače, ne moraju da se cenkaju, jer za srpske turiste imam niže cene i one su fiksne - kaže on.