Od pozornika do tragično ubijenog generala!

Uspon Radovana Stojičića Badže (46) započeo je 1989, kada je predvodio upad specijalaca u rudnik Stari trg, gde su štrajkovali albanski rudari, nastavio se ratovanjem u istočnoj Slavoniji, a vrhunac je doživeo nakon što je lično pratio predsednika Republike Slobodana Miloševića u Dejton. Tvrdio je da je Beograd najbezbedniji grad na Balkanu. „Moja profesija je moj život“, govorio je.

Služeći se ovlašćenjima koja je pokrivao novi zakon o činovima pripadnika MUP-A, Milošević ga je nagradio najvišim činom, proglasivši ga general-pukovnikom.

I dok su Stojičiću analitičari predviđali mesto ministra policije, kada je Sokolović izabran za savezni nivo, dogodila se tragedija. Radovan Stojičić ubijen je između 10. i 11. aprila 1997, pred očima svog sina u restoranu „Mama mia“u centru Beograda, a njegov ubica već dve decenije izmiče pravdi. Badža je te noći sedeo u manjoj sali restorana s prijateljem, carinskim službenikom Milošem Kurdulijom, a za stolom do njih sedeo je Badžin sin Vojislav. Napadač, s vunenom kapom preko lica, ušao je u pun restoran, gostima je naredio da legnu na pod i popeo se do manje sale, u kojoj je sedeo Badža. Ubica je ispalio sedam hitaca ka Stojičiću, od kojih ga je pogodilo šest. Egzekutor se potom dao u beg, a pri izlasku ispalio je još tri hica u izlog restorana.

U naredne dve decenije menjale su se vlasti, čelnici policije, ali likvidacija Stojičića i dalje nije rasvetljena. Čak je i skupštinski anketni odbor o ovoj likvidaciji raspravljao 2001. godine, a zaključak je bio da su policijskog generala „ubile cigarete“, kao i da je „Badža ubijen zato što je imao veći apetit nego što su mu dozvolili“. Tačnije, verovalo se da je posle saradnje u švercu cigareta došao u sukob sa jednim moćnim biznismenom, povezanim sa crnogorskim državnim vrhom.

Iako se verovalo da je Stojičića života koštao posao sa švercom cigareta, u medijima se spekulisalo i da je kriminalna grupa „Amerika“ubila ovog policijskog generala. Badžin više puta osuđivani sin Vojislav je svojevremeno izjavio da mu je ubistvo oca obeležilo čitav život. - Svakog dana razmišljam o toj noći, ali čovek nauči da živi s tim. Ipak, najviše me boli što pojedini njega i njegove kolege pominju kao da su bili psi, a ne ljudi koji su gradili ovu zemlju. Nada umire poslednja. Prošlo je toliko godina, ali i dalje želim da ubica bude uhapšen - rekao je Vojislav. N. MARIĆ