Pomogao sa Golcu kad su ga nameštali
„Osetio je da ga sabotiraju pojedini igrači na nagovor uprave Partizana.
Rado sam mu izašao u susret“
Ispovest Den Tane o rovarenju Udbe i KOS-A u Crvenoj zvezdi i Partizanu, te međusobnom špijuniranju potvrđuje dokazima i Božidar Spasić, nekadašnji šef specijalnog tima Službe državne bezbednosti.
U razgovoru za „Alo!“ovaj, prema mišljenju mnogih najbolji obaveštajac, kojeg je imala bivša Jugoslavija, tvrdi da rat tajnih policija nikad nije prestajao, da je i danas na snazi, istina u nekom drugačijem obliku, iznoseći razne primere. Čak i pomoći sportskim radnicima.
- Bilo je slučajeva da su i treneri tražili da im Služba pomogne. Krajem osamdesetih godina, trener Partizana je bio Ivan Golac. Par ekselans i čovek i trener. Upoznali smo se sticajem okolnosti, u zajedničkom društvu. Zamolio me da mu pomognem, jer je osetio da ga sabotiraju pojedini igrači. Preko njih nameštala mu je uprava. Nije imao poverenje u pripadnike Službe u klubu. A i oni su insistirali ko će da igra. Rado sam pristao da pomognem. Pred derbi sa Zvezdom, tražio je od mene da izolujem ekipu od javnosti. Sakrili smo je na obodu Beograda, čak su i ručali u restoranu koji je Služba pripremila - priča Spasić.
Još neki primer pomoći…
- Tajna policija je zapošljavala pojedine fudbalere Partizana i Zvezde, koji nisu imali posao po završetku karijere. Naravno, na poslovima koje su mogli da obavljaju. Tako je Zoran Prljinčević radio u saveznoj službi na veoma odgovornom mestu.
Kako su, uopšte, te službe ušle u klubove?
- Preko sporta su dolazile do potrebnih podataka. Setimo se, sportisti su bili prvi naši građani koji su posle Drugog svetskog rata slobodno putovali u inostranstvo, a to je Službama bila prilika da preko njih dobiju određene informacije. Tu priliku su koristile, pa makar te informacije bile samo obično viđenje nečega. Tokom vremena to profesionalno interesovanje se pretvorilo u kontrolu uticaja. I dva velika kluba su podeljena - vojna
Da li su obaveštajci pratili i sportiste?
- Nego šta! Nije se dogodilo u istoriji Zvezde i Partizana da sa ekipama u inostranstvo nisu putovali pripadnici civilne ili vojne obaveštajne službe. Pod maskom da su obezbeđenje, a zapravo sa zadatkom da kontrolišu fudbalere da li će eventualno da stupe u kontakt sa strancima.
Koliko su tajne policije bile zastupljene u rukovodstvu klubova?
- Čak 90 odsto uprave klubova su činili pripadnici služba. Pored njih bila su tek po dva-tri civila, a ubaci se i poneki političar da bi se i preko njega kontrolisao klub. Svaki klub, zapamtite, ima crni fond, a kako se stvara taj fond, znaju jedino tajne policije. Iz crnog fonda se i dovode i plaćaju igrači.
Den Tana je istakao da i danas ima špijunaže u Zvezdi i Partizanu. Imate li i vi takva saznanja?
- Naravno da ima. Mogu samo da zamislim kako je sad. Ranije je to bilo ograničeno partijsko-državnim interesima. U ono vreme, kad se prodavao igrač, odlučivalo se na sednicama partije, službe, čak i komiteta. Danas, to se maltene radi pijačno. I oko toga se vrši špijunaža - uverava naš sagovornik.
Na koji način?
- Partizan špijunira Zvezdu, i