JAKA ZVEZDA, MIRNA SRBIJA

Proboj u Ligu šampiona značajan je koliko i samo osvajanje kontinentalnog vrha u Bariju 1991.

Tako je govorio Dragan Džajić. Odmah po raspadu velike nam i zajedničke države koju smo delili s ostalom braćom Južnim Slovenima, a uoči mnogih evropskih godina koje su na „Marakani“pojeli skakavci.

Tako Džaja govori i danas, za „Alo!“, nekoliko dana po konačnom uzdignuću velikana iz Ljutice Bogdana.

- Je l’ tako? Bio sam vizionar - podseća nas na baš takve - vizionarske reči.

Ko ga ne poznaje rekao bi da sad leti. S razlogom bi to mogao, kao prvi među zvezdašima. Najveći u istoriji kluba koji više od pola veka (!) nosi u srcu i čiju slavu pronosi jednako toliko, pa i dandanas, u penzionerskim danima. Ali Džaja - znaju to svi koji su ga bar jednom slušali - nikad ne leti. Uvek odmeren u oceni postignutog. Majstorski spušta loptu, kao onomad kad ju je proturivao kroz noge nesrećnih bekova ili nepogrešivo slao u mrežu nemoćnih golmana.

- Vratili smo se, dovoljno za početak. Ne treba sad da tražimo hleba preko pogače. Polako... Meni je srce puno. Mnogim ljudima, ali polako, razumno. U klubu bar neko mora drugačije od navijača da razmišlja i priča. Navijač ide srcem, glavom tamo gde možda i ne može da se prođe. Klupski čovek mora da bude umereniji, u svemu. Razumniji. Ja sam ovde da savetom pripomognem. A verujem da mogu. Znam gde mi je mesto, tu niko ne može da me pokoleba. Znam šta mogu da kažem i kad i kome treba da kažem. To i radim. A da me pitaju za savet, pitaju, naravno. Imamo obostra- no poštovanje, to je meni dovoljno ističe za naš list počasni predsednik nekadašnjeg vladara Starog kontinenta i naglašava da najveći deo sadašnje slave, zasluženo, pripada fudbalerima i treneru.

 Ipak, kako obuzdati euforiju? Navijači kliču: „Zvezda je ponovo deo Evrope!“

- Znaju Zvezdu u Evropi i te kako. Znali su je i kad nije bilo uspeha. Bilo je dovoljno da se kaže „Red star“ili „Roter štern“i znali su o kome se radi. To što se ovoliko dugo čekao uspeh posledica je onoga što se dešavalo. Da se država nije raspala, Zvezda bi uvek igrala u Evropi. Objektivno. Imali smo i tim i igrače. Izbor igrača. Nismo ih dovodili s Komorskih Ostrva, nego iz Zagreba, Skoplja... Rat je sve poremetio. Nije nam bilo dozvoljeno da se ravnopravno takmičimo s ostalim evropskim zemljama, nego smo bili gurnuti u ćošak. Onda smo iz ćoška najpre izvirili, pa izašli, i sad smo tu.

 Sad je vreme slavlja...

- I treba da se proslavi, ali ovo je, ipak, na prvom mestu fina odskočna daska za neki sledeći uspeh. Sad je mno-

go lakše raditi. Značajan je i novčani dobitak, 20 miliona evra, da se mirnije živi. Mada je ovaj klub rupa bez dna. Uvek je i bio. Sad kad krenu svi kojima se duguje... Kao šakali. Ali dobro, bolje je i da se ima taj novac. Mogu i da se kupuju igrači. Da se teži boljem.

 To bolje je konstantnost u Evropi, redovno igranje u Ligi šampiona. Može li to Zvezda?

- Zvezdini zahtevi su veliki.

Lestvica je postavljeno visoko.

Nije lako.

Uvek se traži više. Najpre Liga Evrope, sad Liga šampiona... Ali ako nemaš meru u svemu... Euforija je jedno, poštujem to, treba da postoji među navijačima, ali ako u klubu nema realnog razmišljanja, onda si nagrabusio - upozorava Džajić.

 Kako vi obuzdavate emocije? Bilo je opasno za srce ono izjednačenje na 2:2 u Salcburgu?

- Ma u Zvezdi je uvek opasno za srce. Meni je opasno od 1962, kad sam došao. Ovde uvek mora da se igra dobro, a kritike su veoma teške kad to izostane. Šta sam sve doživeo i preživeo... Idemo dalje. A da je lako nije. Objektivno, ima poteškoća. U njih smo upali u poslednjih 25 godina. Pa borimo se

za

status države, da li nam je otimaju ili ne otimaju, a kamoli za sportske rezultate.

 Šta je Zvezdin adut u borbi za rezultate?

- Za mene je bogatstvo kad je dobar tim. To je moja fudbalska filozofija. Celog života. Rekao sam i Terzi (Zvezdanu Terziću, generalnom direktoru kluba): „Kad imaš dobar tim, miran je klub, mirni su i navijači. Mirna država!“To je istina. Nepobitna. Šta god ko misli. Zvezda je moć, magnet. Privlači narod. Ali zato mora da se pretrpi kad dođu kritike. Da se spustiš do zemlje i ponovo se digneš iz pepela.

 Koliko Zvezdin plasman u Ligu šampiona znači za državu?

- Mnogo. Bez obzira na to ko za koga navija. Razumem i pripadnost i odanost, i da nekog voliš ili ne voliš, ali činjenicu ne smeš da pobiješ. Sutra će neko drugi da bude u ovoj situaciji. I neka bude, daj bože. Što više klubova. Pa i sa ovih prostora, zaista nemam ništa protiv. Velika je ovo radost. Zvezdašima, dabome, najveća. Veseli se narod jer voli Zvezdu. Kažu i da je gledanost na televiziji bila ogromna. Dugo

je Zvezda

bila u plićaku, sad je isplivala. Daj bože da potraje na površini. Znate kako kažu, igrač je dobar onoliko koliko se dokazuje. Klub takođe. Svako od nas.

 Koji deo uspeha je značajniji sportski ili finansijski?

- Važna su oba. Kako ih razdvojiti? Objektivno, niko među nama nije verovao u ovaj podvig. Pričali smo: „Ako uđemo u Ligu Evrope, klub će zaraditi šest miliona evra...“Liga šampiona se stidljivo pominjala. A evo - desilo se.

 Koliko ovakvih sezona je potrebno Zvezdi da ponovo bude „ozbiljan igrač“u Evropi?

- Najpre moramo da se borimo da budemo prvaci države. Pod broj 1. Prvenstvo je dugo, a Zvezda će imati velike obaveze, mnogo utakmica. Zato mora da ima veliki fond igrača koji zaslužuju njen dres. Za kontinuitet u Evropi i Ligi šampiona rano je da se govori. Videćemo... Zasad je dobro, baza je lepa. Videćemo koliko ćemo znati to da iskoristimo.

 Jeste li pre dvomeča sa Salcburgom mislili da je Zvezda imala sreće u žrebu?

- Nisam. Upravo suprotno. Među nama u klubu, iščekujući žreb, govorio sam: „Nemoj samo Salcburg.“Ne zato što sam gledao taj tim, nego iz saznanja da je u kvalifikacijama uvek igrao dobro i dolazio nadomak Lige šampiona. Zaista smatram da smo izbacili jači tim od Zvezde. Ruku na srce. Prvo poluvreme u revanšu Salcburg je igrao tako kao da sam gledao Real Madrid iz najboljih dana. Ne možeš da priđeš golu. Ne vidiš kuda možeš da priđeš. Pritisli nas na našoj polovini, ne daju nam da dišemo. Moglo je svašta da bude. I pet komada...  Ali nije, već 2:2...

- E, to je fudbal. Zato fudbal gleda 100.000 ljudi. Daš gol i odmah ih poremetiš. Daš i drugi. A onda je trebalo izdržati do kraja. Bogami je trebalo. I na kraju - korner. Kažem Terzi: „Zamisli da sad primimo gol.“Pa da se ubiješ. Ponavljam, Salcburg je odličan tim. Da je prošao u Ligu šampiona umesto nas, ne bi bilo nezasluženo.

 Treba li sad opterećivati igrače, a to navijači očekuju, osvajanjem bodova u neizmerno teškoj grupi (Pari Sen Žermen, Liverpul i Napoli)?

- Bodove će očekivati svi, ne samo navijači. Želeće da ih osvoje i sami igrači. Međutim, činjenica je da je grupa mnogo teška. Treba biti objektivan i reći: „Teško je proći.“Možemo, dakle, da budemo nezadovoljni zbog težine protivnika, a ujedno moramo da budemo zadovoljni što će na ovom stadionu igrati veliki igrači. Da se razumemo, nisu oni veći od onih koji su već igrali ovde, od Pelea, Maradone, Krojfa, Bekenbauera, Zube Ronalda, ali su sada veličine. Ovaj narod će videti sedam-osam svetskih igrača.

 Među njima ne i Mesija. Da li vam je žao zbog toga?

- Dok je trajao žreb, nisam razmišljao o protivnicima, valjda pod utiskom uspeha u Salcburgu, a i umora. Sve dok nisu počeli da čitaju sastave grupa. Tek tad sam shvatio šta Zvezdu čeka. Ne znaš ko je teži. Dobro je, ipak, što će Zvezda videti gde je u odnosu na njih, a i neka narod gleda asove. Ja lično volim Mesija, ali eto, neće doći. Možda će kasnije, u polufinalu - zaključuje, uz osmeh, najbolji fudbaler kog je Srbija (mnogi bi rekli i Jugoslavija -uostalom, njen je rekorder s 85 utakmica u plavom dresu) ikad imala.

Možda, zaista, u polufinalu. Jednog dana. Jer, ne zaboravite, Dragan Džajić je vizionar.

Kad imaš dobar tim, svi su mirni - i klub, i navijači, i država. Može da misli ko šta hoće, to je

istina. Zvezda je moć, magnet koji privlači narod