Ja sam muško i obožavam da repujem

Glumica Ljiljana Stjepanović kaže da ne može da zamisli svoj život bez dasaka koje život znače i da svaki put kada izađe na scenu zaboravi na sve probleme. Zbog toga ističe da je zahvalna što i u sedmoj deceniji radi punom parom.

- Za uspeh u bilo kom poslu, sreća je bitan faktor, jer ima dosta talentovanih ljudi koji nikada ne dobiju šansu da zaigraju na televiziji i publika ne zna za njih. Reditelji me i dalje zovu i čini mi se da što sam starija, imam više posla. Hvala bogu da je tako, jer me to održava - kaže Ljiljana i ističe da nije ni sanjala da će u sedmoj deceniji dobiti priliku da radi nešto sasvim drugačije.

- Mladi reditelj Đorđe Stanimirović ponudio mi je ulogu u predstavi „Beogradmoskva“, koja je namenski rađena povodom proslave dana ruske prestonice. Hteo je da igram prodavačicu cveća i da otpevam makar jednu pesmu. Pristala sam, ali samo pod uslovom da budem prodavac. To mi je bila prva i jedina prilika da igram muškarca na sceni i bilo mi je zadovoljstvo kaže Ljiljana i nastavlja:

- Predstava „Ušao đavo u Pančevce“je najteža koju sam radila u životu, jer u njoj repujem i igram u kostimima sa sunđerom oko tela. Za nekoga ko ima 66 godina,

to je izuzetno naporno jer igram, skačem, repujem na sceni.

Ali publika ništa od toga ne vidi i za mene to znači da sam uspela - kaže glumica i otkriva da to nije bio prvi put da se susreće sa rep muzikom tokom rada na predstavi.

- Ne slušam uopšte muziku koju sluša moja generacija, ali nisam bila baš sklona da repujem. Moja generacija je bila potpuno drugačija od mladih sada. Mi smo išli u Dom omladine na igranke i skakali smo kao manijaci i dizali noge dok smo igrali. Današnja omladina je božanstvena u odnosu na ono kakvi smo mi bili i repovanje je blaga forma onoga što sam radila kao mlada - kaže glumica i dodaje da je scena oduvek bila njen lek za dušu.

- Kada stanem na scenu, osećam se kao da imam 15 godina. Nedavno sam sedam sati putovala sa mora, kako bih stigla na predstavu u Ivanjici. Stigla sam tačno u minut i morala sam da igram predstavu koja je izuzetno teška. Čim sam stala na scenu zaboravila sam na bol, visok pritisak, šećer. Izlečila sam se od umora i

stresa jer scena je moj oporavak od svih problema. Posle predstave, ušla je neka baka, koja me je pitala: „Izvini, Ljiljo, kako si ti tako blesava i kako možeš da skačeš u tim godinama?“. To je za mene bio najveći kompliment koji sam dobila u životu - kaže Ljiljana.