Pivo dovodi do invaliditeta Gojaznost

Dok vas čašica vina tu i tamo neće ubiti, rizik od smrtonosnih zdravstvenih problema češći je kod ljudi koji konzumiraju alkohol

Različita istraživanja pokazala su da umerene količine alkohola, kao što je čaša vina dnevno, mogu imati pozitivne zdravstvene učinke, no više od toga može dovesti do negativnih posledica.

Nova svetska studija analizirala je podatke više od 1.000 studija o alkoholu i izvore podataka, kao i slučajeve smrti i invaliditeta iz 195 zemalja između 1990. i 2016. godine.

Istraživanje je potvrdilo da konzumiranje alkohola, bez obzira na količinu, dovodi do lošijeg zdravlja. Dok vas čašica vina tu i tamo neće ubiti, rizik od smrtonosnih zdravstvenih problema - poput karcinoma, moždanog udara, zaraznih bolesti, samopovređivanja i prometne nesreće - češći je kod onih koji piju alkohol.

Naime, ispijanje vina i piva glavni je faktor rizika za invaliditet i rano umiranje za osobe u dobi od

15 do 49 godina u 2016. godini, što je dovelo do

2,8 miliona smrtnih slučajeva na globalnom nivou. To znači da je najbolje izbeći i tu jednu čašu vina.

Naravno, alkohol će prvo učiniti da se osećate dobro. No kako vaše telo razgrađuje hemikalije koje se nalaze u alkoholu, ravnoteža neurotransmitera koji stabilizuju raspoloženje mozga može se poremetiti. Kratkoročno, to vam može odlično popraviti raspoloženje. A s vremenom to uzrokuje da se vaše moždane ćelije smanjuju - što može izazvati depresiju.

Jedan od najjednostavnijih načina da održite svoju težinu na željenom nivou je izbegavanje alkohola. Istraživanja pokazuju da unos alkohola može biti faktor rizika za gojaznost, posebno kada ga pijete redovno. Za većinu nas alkohol je samo izvor dodatnih kalorija. Stručnjaci znaju da kada pijemo obično ne jedemo manje. Osim toga, čak i nekoliko pića mogu vas podstaći da jedete više nego što biste

jeli trezni.

Neurotransmiteri mogu dovesti do kratkotrajnog gubitka memorije (zamračenje zbog prevelike količine alkohola) i dugoročnih kognitivnih problema, uključujući demenciju. Jedna francuska studija koja je proučavala više od milion odraslih otkrila je da je među 57.000 slučajeva rane početne demencije gotovo 60 odsto povezano

s hroničnom konzumacijom alkohola.

Masna jetra

Jetrin posao je da metaboliše hranjive materije iz onoga što jedemo i pijemo. No ako previše pića opterećuje jetru, dolazi do nakupljanja masti. Višak masnoća skladišti se u ćelijama jetre, gde se akumulira u obliku masne bolesti jetre. To takođe može dovesti do ciroze, kad jetra ne može obavljati svoj posao i zapravo počinje da propada.

Moždani udar

Čak i ako je vaše srce zdravo, znatno ćete povećati verovatnoću od moždanog udara ako puno pijete. Naime, jedna studija je utvrdila da muškarci koji popiju više od šest pića dnevno, a žene više od četiri imaju gotovo 40 odsto veći rizik od moždanog udara u poređenju s onima koji nikada ne piju.

Visok krvni pritisak

Unošenje alkohola u telo signalizira oslobađanje hormona stresa, koji uzrokuje stezanje krvnih žila i privremeno stvaranje visokog krvnog pritiska. Tokom vremena to sužavanje čini vaše krvne žile jačim i manje elastičnim, što može uzrokovati visoki krvni pritisak.

Rak

Alkohol stvara rizik za određene vrste raka, uključujući rak dojke, jetre, usta i grla. U stvari, kad su istraživači pratili navike pijenja i rizik od raka kod više od milion žena, otkrili su da je do 13 odsto slučajeva raka povezano sa konzumacijom alkohola. Kada se alkohol razgrađuje u telu, pretvara se u otrovnu hemikaliju nazvanu acetaldehid, koji može povrediti DNK i proteine u telu i uzrokovati oštećenje vaših ćelija. Alkohol takođe stvara slobodne radikale, koji izazivaju oksidaciju ćelija. To ponekad može uzrokovati da zdrave ćelije rastu nekontrolisano i postanu kancerogene.