Ko ima u{i da ~uje, neka ~uje

S rpska vojska je odmah posle tursko-srpskih ratova počela da proizvodi tain, vojni hleb. Njegovi sastojci su: 70 odsto ražanog brašna, 30 odsto belog brašna i sve se to zamesi sa već kvasnim testom, koje se zove komita. Priča se da je uspehu srpske vojske u Cerskoj bici doprinela i specifična ishrana: tain u kombinaciji sa jačim, slanijim sirom (punim belančevina koje doprinose pokretljivosti), uz luk, papriku i pasulj (obiluju insulinom). Tada su i suve šljive deljene vojnicima. Energetska vrednost suvog voća je visoka, a hleb sa suvim šljivama se i danas nalazi na meniju vojske u vanrednim uslovima.

B riga o ishrani stanovništva, kako u pogledu količine, tako i kvaliteta i cene, ostala je jedna od najbitnijih funkcija države. Građani Srbije zaslužili su da kao i svi Evropljani budu detaljno informisani o sastavu, poreklu i trajnosti prehrambenih proizvoda koje koriste u svojoj ishrani i od kojih im zavisi zdravlje i kvalitet života. Zato nam je drago što su nadležni u državi prihvatili predlog Srpske lige i počeli sa primenjivanjem pravilnika o deklarisanju hrane, koji je stupio na snagu 15. juna i zahvaljujući kojem će potrošači biti zaštićeni od mogućih prevara proizvođača i trgovinskih lanaca, ali i sigurni u kvalitet hrane koju konzumiraju.

P oražavajuća je da se u Srbiji, koja je nekada bila prepoznatljiva po dobroj pšenici, jede nekvalitetan hleb i da je zbog velike potrošnje ove namirnice, koja iznosi 90 kilograma godišnje po stanovniku, ugroženo zdravlje kompletne nacije. Podsećam da do 2018. godine pšenica nije razvrstavana po kvalitetu i da