Sve najbolje, i zadavio se!
K oliko ste ljudi pobili? Barem 43. A jeste li ih i mučili pre toga? Da, sve do poslednjeg. Među žrtvama su bila i deca? Naravno, ubijao sam sve što sam mogao.
O nda ćete deo kazne odslužiti u banji Krapinske toplice. Svaki dan ćete biti podvrgavani masažama, moraćete da obedujete po principu švedskog stola, ali i da služite toboganima.
C ena „ful aranžmana za dve osobe je 2.500 kuna (oko 340 evra), ali za vas je besplatno jer ste na tako zverski način pobili toliko LJUDI koji su bili krivi jer su Srbi.
O vako otprilike zamišljam razgovor kasapina Tomislava Merčepa i hrvatskog sudije koji mu je onako hrabro odrezao da deo kazne služi u banji, iz koje bi u zatvor trebalo da se vrati sutra. Merčep je, inače, osuđen na sedam godina zbog najgnusnijih zločina. I o čemu dalje da pričamo?
Č emu se više čudimo? Zašto se iznenađujemo ako tamo neki fudbaleri pevaju Tompsonove pesme, a zlonamerni će reći - čim nije bilo Srbina Subašića na golu, primili su šest komada od Španaca. Ipak, izgleda da ne mogu bez nas.
Z ato nema više čuđenja, tamo je pravda čudna, selektivna reč, koja ne važi kada je reč o herojskim delima, pod kojima se podrazumeva ubijanje nedužnih i nemoćnih ljudi. Sedam godina robije, i to jedan deo u banji? Više bi dobio da je zgazio neku životinju na autoputu, ali, kao što napisah, valjda je to pravda. I zato je svaki osmeh lažan, svako moralisanje veštačko.
P avelić je podlegao ranama, Luburića su zatukli čekićem, Gering se ubio u zatvoru, Ajhmana su streljali... A Merčep? On će se možda prejesti u banji, pa ugušiti u sopstvenom izbljuvku. Zeznut je taj švedski sto, a zločinci su uvek alavi.