Hteli da im osakate unuka i uzeli zlato

Višečlana banda je porodici Obradović iznudila dukate i nakit vredne pola miliona dinara

Piše. S. I.

Hičkokovi filmovi strave i užasa bleda su slika prema onom što se dogodilo 8. septembra oko tri ujutru u kući porodice Miroslava Obradovića (68) i njegove supruge Julijane Obradović (68) u selu Mozgovo, kod Aleksinca. Višečlana razbojnička banda je do zore krvavo tukla i pekla Miroslava i Julijanu, njihovog sina Zorana (50) i unuka Aleksandra (19). Zapretili su im da će im osakatiti unuka, a unuku silovati, posle čega su oteli porodično blago - dukate i nakit vredne pola miliona, i pobegli.

- Dvojica maskiranih, sa rukavicama i fantomkama, upala su u gluvo doba u našu spavaću sobu. Zaskočili su mene i suprugu, vezali nam noge i ruke širokim selotejpom. Zahtevali su da im kažemo gde držimo ušteđevinu. Vikali su: „Pare, pare!” a potom su počeli da nas tuku. Pokušao sam da se otmem i pomognem babi, ali su me oborili sa kreveta i izudarali pesnicama - kaže Miroslav Obradović, navodeći da je posle toga usledio pravi užas.

- Kada smo rekli da nemamo pare, počeli su da viču: „Zlato, zlato, gde je?!” Udarali su me pesnicama po glavi, dok su dedu držali na podu i udarali ga. Pošto nije hteo ništa da kaže, doneli su peglu. Opekli su mi prvo desnu ruku, a onda nogu od kuka do kolena. Užasno me je bolelo i užasno je zapahnuo miris pečenog ljudskog mesa, ali nisu odustajali. Odlučila sam da ne govorim makar me živu ispekli, jer smo deda i ja to krvavo zaradili u Švajcarskoj i čuvali za našu decu kroz plač priča baka

Julijana.

Ukućani sumnjaju da je bilo više od dvojice razbojnika, jer su sa sprata doveli sina

Zorana krvave glave i izgrebanog unuka Aleksandra, koji se rvao sa njima kada su hteli da mu iznude priznanje.

- Tada je usledila njihova najužasnija pretnja. Onaj što je mene pekao, prišao je unuku Aci i zapretio: „Sada ćemo da te unakazimo i osakatimo peglom po licu! Neka te nose čitav život na duši, a onda idemo u Niš kod vaše unuke da silujemo ako ne priznate gde je zlato!” Više su nam značila deca od para i zlata, a deda mi je rako: “Idi, daj im!”- priča vidno uzbuđena Julijana i dodaje da su joj tada