OVA VLAST U ZDRAV DESET PUTA VIŠE OD
„Od osnivanja Fonda država Srbija je na lečenje u inostranstvo uputila 1.975 dece i za to je platila oko 23 miliona evra“
Slučaj četvorogodišnjeg Dušana Todorovića ujedinio je Srbiju u plamenitoj želji i nadi da se sačuva život jednog deteta. Istovremeno je i pokazao da je neophodno da se roditelji, nevladine organizacije i svi ostali u prvom redu oslone na državu, koja za lečenje mališana izdvaja veliki novac. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar u intervjuu za naš list objašnjava šta Vlada, resorno ministarstvo i fond RFZO preduzimaju po ovom pitanju, ali i dodaje da je ponosan što je od 2014. u zdravstvo uloženo pola milijarde evra, što je deset puta više od ulaganja prethodne vlasti.
Na početku razgovora da vas pitamo ono što najviše interesuje građane, a to je kako je mali Dušan Todorović i kako napreduje njegovo lečenje?
- Dušan je veliki borac i izuzetno hrabar dečak. Pred njim je velika i teška borba, A iskreno se nadam, kao i cela nacija, rekao bih, da će iz te, najvažnije utakmice izaći kao pobednik. U kontaktu sam sa lekarima u Španiji, imamo intenzivnu komunikaciju.
Zašto u jednom, rekli bismo vrlo glasnom, delu javnosti vlada ubeđenje da decu lečimo SMS porukama, a da država ne radi ništa po tom pitanju, kada je upravo za vreme ove vlasti i vašeg ministarstva država omogućila lečenje u inostranstvu deci i drugima koji su oboleli od teških i retkih bolesti?
- U našem narodu najčešće kada nemate argumente, govorite vrlo glasno i trudite se da umesto istine koristite viku i dreku. Lečenje dece u Srbiji ne zavisi od pojedinačnih akcija i SMS donacija, jer je Vlada 2014. osnovala Budžetski fond za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji kako bi, pored sredstava koja se daju iz RFZO, obezbedila dodatnu, institucionalnu pomoć za lečenje u inostranstvu dece koja se ne mogu adekvatno lečiti u Srbiji. Od osnivanja Fonda zaključno sa 30. junom 2018, iz sredstava RFZO i samog Fonda država Srbija je na lečenje u inostranstvo uputila 1.975 dece i za to je platila oko 23 miliona evra, što je gotovo četiri puta veći broj dece, i dva puta više novca, u odnosu na isti period od, na primer, 2009. godine. Za pet godina, od 2009. zaključno sa 2013, na lečenje u inostranstvo je ukupno upućeno 509 mališana. To je minimum koliko mi sada pošaljemo godišnje. Sve je apsolutno transparentno, svi podaci su javni i lako dostupni, u komisije i rad Budžetskog fonda uključeni su naši najbolji lekari, sredstva su obezbeđena i zaista smo sve učinili kako bismo omogućili svojoj deci i svojim građanima najbolje moguće šanse za izlečenje. Dušanov slučaj nam je pokazao da javnost nije dovoljno upoznata s postojanjem Budžetskog fonda za lečenje dece, zbog čega je to tako?
- Svakako da ćemo u narednom periodu još više pojačati prisustvo Budžetskog fonda u javnosti da bi svi bili upoznati s njegovim radom i njegovim mogućnostima. S druge strane, videli ste da smo za četiri godine u inostranstvo na lečenje poslali blizu 2.000 mališana. Osim toga predloženo je da se pošalje 241 uzorak za genetsko ili metaboličko ispitivanje u inostranim laboratorijama, a odobren je dolazak inostranog eksperta za 19 pacijenata. Za nekoliko pacijenata odobravan je odlazak na lečenje više puta. Dakle, radimo apsolutno sve što je moguće da se deca koja imaju zdravstvenih problema adekvatno zbrinu i leče. I ne samo to. Država Srbija danas za lečenje retkih bolesti, te za mali broj pacijenata koji boluju od bolesti za koje su terapije izuzetno skupe i teško dostupne, ali koji kao i svi drugi građani imaju pravo na zdravstvenu zaštitu i lečenje, izdvaja više od dve milijarde godišnje! A znate koliko je izdvajano do 2012?! Nula dinara! Od 2012. godine, kada smo bili na ivici državnog bankrotstva, do danas, zahvaljujući znatno boljem stanju u budžetu Republike Srbije, sredstva za lečenje u inostranstvu, kao i za lečenje retkih bolesti, bilo da su opredeljena u Fondu za lečenje u inostranstvu, RFZO, ili Fondu za retke bolesti, povećavana su svake godine. I još ćemo da ih povećavamo!
Da li je možda reč o komplikovanoj proceduri prijavljivanja i ako jeste tako, šta ćete uraditi da je uprostite, ili se ipak radi o neobaveštenosti ljudi?
- Ništa nije komplikovano... Samo je potrebno podneti zahtev, bilo RFZO, bilo Ministarstvu zdravlja, kako bi se ušlo u proceduru rešavanja upućivanja na lečenje u inostranstvo. I moram naglasiti da je ustaljena praksa da se, zbog prirode i važnosti zahteva, svi zahtevi koji stignu odmah uzimaju u razmatranje i u zavisnosti od dostupne dokumentacije, rešavaju u najkraćem roku. I ovim putem pozivam građane da se, u situacijama kada je im pomoć za lečenje dece potrebna, obrate Budžetskom fondu pri Ministarstvu zdravlja na brojeve telefona 011/2656-384 i 011/3614-700 ili da pozovu RFZO. Uvešćemo uskoro i kontakt-centar baš za te namene, koji će biti dostupan 24 časa.
Postoje najave da je u izradi i protokol za hitne slučajeve, koji bi proces ubrzao na 48 sati, a najugroženijoj deci za prevoz u inostranstvo na raspolaganje stavio avion Vlade Srbije - kada ćemo to imati praksi?
- Već imamo! Upravo je angažovanje letelice avio-službe Vlade bilo prvo sprovođenje sporazuma koji smo nedavno sklopili s ovim državnim organom o postupanju u ovakvim kriznim situacijama. To podrazumeva da imamo letelicu zajedno s medicinskom ekipom i svom neophodnom opremom spremnu za transport već za sat i po. Dakle, na vreme smo mislili za ovakve slučajeve i bili smo spremni da reagujemo u najkraćem mogućem roku.
Od 1. novembra pacijenti oboleli od malignih bolesti u Srbiji moći će da budu lečeni najsavremenijim iks-nožem, koliko će koštati lečenje?
- Moram vam iskreno reći da smo vrlo ponosni na činjenicu da će naši građani uskoro imati mogućnost da se besplatno, odnosno o trošku zdravstvenog osiguranja, leče i na iks-nožu, pored već dobro poznatog gama-noža u KCS-U, jer to ni mnogo bogatije države ne omogućavaju svojim građanima. Izgrađen je kompletno nov Centar za iks-nož u Kliničkom centru Srbije, na dva nivoa i 700 metara kvadratnih. On je savremeno opremljen, a aparati, iks-nož i CT su već uneti, a za nekoliko dana ćemo otvoriti ovaj objekat. Iks-nož, za koji je Vlada izdvojila 800 miliona dinara, omogućava preciznije zračenje samog tumora uz poštedu zdravog tkiva koju obični linearni akceleratori ne mogu postići. Trenutno, lečenje naših građana iks-nožem u drugim državama, o trošku RFZO, obavlja se po minimalnoj ceni od 20.000 evra, što dovoljno ukazuje na višestruki
značaj nabavke iks-noža i finansijske uštede za našu zemlju.
Jedna od aktuelnih tema u Srbiji je i odlazak lekara. Koliko ljudi je otišlo i da li ćemo imati ko da nas leči? Kako motivisati mlade lekare da ostanu u Srbiji, kada znamo da u inostranstvu mogu imati mnogo veću platu?
- Najpre da razjasnimo, migracije lekara su svuda prisutne. Danas i iz Nemačke lekari odlaze u Emirate i druge, još bogatije zemlje i sisteme. S druge strane, mislim da smo tendenciju odlazaka lekara i medicinskih sestara uspeli da značajno smanjimo, jer se broj njih koji odlaze u poslednje dve godine znatno smanjuje. Za prethodne nepune četiri godine u zdravstvenim ustanovama Srbije zaposleno je 10.545 medicinskih radnika, dok je ukupno odobreno 6.200 specijalizacija. Samo u toku ove godine, do 1. septembra, zaposlili smo ukupno 2.466 zdravstvena radnika. Pored toga, zaposleno je 100 najboljih diplomaca medicinskih fakulteta, a do kraja godine očekuje se zapošljavanje nove grupe. Dakle, oni najbolji diplomci, koje iznedre naši državni medicinski fakulteti, lečiće nas u godinama koje dolaze.
Svedoci smo da ulaganja države u zdravstvo nikada nisu bila veća.
Kako napreduju radovi na KCS-U i drugim velikim zdravstvenim sistemima?
- Moram najpre da istaknem da do 2012. srpsko zdravstvo nije ispunjavalo ni kriterijume za ocenjivanje u eminentnim evropskim krugovima. Izuzetno velikim novčanim ulaganjima, kao i odgovornim radom i
zalaganjem, za protekle četiri godine ne samo da smo zaustavili sunovrat srpskog zdravstva i postavili osnove za moderan i funkcionalan zdravstveni sistem, već smo ga i značajno unapredili, što potvrđuje i podatak da naš zdravstveni sistem zauzima 20. mesto među 34 države Evrope koje su ocenjivane, a iza naše države nalazi se 11 zemalja članica EU. U periodu od 2008. do 2012. potrošeno je oko 46 miliona evra u investicije u zdravstvo. Od 2014. do danas realizovano je 194 miliona evra u objekte i opremu, a u postupku realizacije je trenutno još 270 miliona evra. Rekonstruisan je potpuno 71 objekat, a još devet objekata se trenutno rekonstruiše. Izgrađeni su KC „Niš“, Onkologija 2, Centar za gama-nož, Centar za iks-nož, rekonstruisana su odeljenja mnogih bolnica, nabavljeni linearni akceleratori, mnogobrojne magnetne rezonance, skeneri... Dakle, blizu pola milijarde evra je zbir ulaganja u srpsko zdravstvo od 2014. godine! A sada nas kritikuju oni koji su uložili 10 puta manje! Deset puta?!